Microsoft Word áîãëàíãàí10. doc



Download 0,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/96
Sana25.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#272233
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   96
Bog'liq
БОГЛАНГАН АЗОТ БИРИКМАЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

7.2.ЕҚИЛҒИНИ ГАЗЛАШТИРИШ
 
Табиий газ ва нефт хазиналари дунёда камая бораётганлиги ва аксинча, тош ва қўнғир 
кўмирлар хазинаси кўплиги учун, келажакда сунъий суюк мотор ёқилғиси, хамда 
технологик-газлар ишлаб чикариш, паст навли қаттиқ ёқилғиларни газлаштириш ва 
суюқлантириш (гидрогенизация йўли билан) ҳисобига таъминланиши мумкин. 
Газлаштиришда кўмирлардан ташқари кокс , антрацит, сланец, торфлар ва бошқалар қўллана 
бошланди.
Кўмирларни газлаштириш натижасида асосан водород ва сув буғи ёрдамида водородга 
айлантириладиган углерод монооксиддан иборат генератор гази (Н
2
+СО) олинади.
Еқилғини газлаштиришда қўлланаётган оксидловчининг турига қараб, хаволи, бугли, 
буғ-ҳаволи, буғ-кислородли генератор газлари олинади. Хаволи генератор гази олишда лагча 
чўғ ҳолигача қиздирилган ёқилғи-углерод, яъни кўмир катламида хаводаги кислород билан 
қуйидаги реакциялар кетади: 
C
(к)

2(г)
=СО
2(г)
+393,51 кж (7.6.) 
СО
2(г)

(к)
=2СО
(г)
-172,51 кж (7.6.) 

(к)

2(г)
=2СО
(г)
+221,00 кж (7.8.) 
Хаволи генератор газининг мувозанатдаги таркибида иккинчи 7.7. реакция асосий 
аҳамиятга эгадир. Бу реакциянинг мувозанат доимийси Мд=Р
2
со

со2
харорат ошиши билан 
ошиб боради (чунки реакция эндотермикдир): 
Т,К=700 1000 1300 
Мд.=2,669*10
-4
1,900 2,088*10
2
Реакция натижасида ҳосил бўлаётган газ таркиби ҳарорат ва пуфланаётган ҳаводаги 
кислородни миқдорига боғлиқдир. Хароратни ошиши билан углерод диоксидини миқдори 
камайиб, углерод монооксидиники ошади: Хаводаги кислородни миқдори ошиши билан 
олинаётган газ таркибида углеродни диоксиди ва монооксиди ошиб, азот камаяди. Назарий 
жихатдан хаволи ёки кислород-хаволи генератор гази асосан углерод монооксиди ва азотдан 
иборат бўлиши керак; аммо ишлатилаётган ёқилғи таркибида сув, учувчан ва олтингугуртли 
бирикмалар бўлгани учун, генератор гази таркибида водород, водород сулфид, метан ва х.к. 
ҳам бўлади.
Тошкўмирли коксни ҳаво иштирокида газлаштириш натижасида қуйидаги газ 
аралашмаси олинади: CО-33,5%; N
2
-64,3%; СО
2
-0,6%; Н
2
-1,0%; CН
4
-0,3%; Н
2
S-0,3%. 
Cув буғини генератор газини лағга чўғ ҳолдаги ёқилғи-кўмир, углерод қатламига сув 
буғини 1200К да таъсир эттириб олинади:
C
(к)

2
О
(буг)
=СО+Н
2
-131,34 кж (7.9.)


Бу реакция эндотермик, гетероген, амалий кайтардир. Эндотермик бўлгани учун 
генератордаги ёқилғи ҳарорати боргани сари камаяди. Бу эса углерод монооксиди ва 
водородни чиқишини хам, уларни хосил бўлиш тезлигини ҳам камайишига олиб келади. 
Шунинг учун генератордаги йўқолаётган иссиқликни кайта тиклаш мақсадида генераторга 
сув буғи бериш тўхталиб, унинг ўрнига ҳаво пуфланади: бу вақтда экзотермик реакция:
C
(к)

2(газ)
=СО
2(г)
+393,51 кж (7.6.)
кетади ва ёкилғи қатлами яна қизий бошлайди. Шундай қилиб, сув буғли генератор гази 
олиш жараёни даврийдир ва икки ҳил даврни ўз ичига олади: 
1-давр-сув буғи бериш (яъни газ алмаштириш) даври
2-давр-ҳаво бериш даври (яъни иссиқ пуфлаш даври). 
Жараённи даврийлиги-бу усулнинг камчилигидир.
Генератор ичида асосий реакциядан:
1200 К
С
(К)

2
О
(б)
= СО
(г)

2(г)
- 131,34 кж (7.9.) 
ташқари ҳосил бўлаётган СО билан сув буғи ва Н
2
ўрнида қуйидаги қўшимча реакция ҳам 
кетиши мумкин:
СО
(г) 
+ Н
2
О
(б) 
= СО
2(г) 
+ Н
2(г) 
+ 41,31 кж (7.10.) 
СО 
(г)
+3Н
2(г)
= СН
4(г) 
+ Н
2
О
(б)
+ Q (7.11.) 
Шунинг учун, сув буғини генератор гази таркибида метан, СО
2
N
2
(ҳавони пуфлаш 
даврида газ таркибига ўтади.), Н
2
S (ёқилғидан чиқади) қўшимча равишда бўлади. Коксни 
1200 К да сув буғида газлаштириб олинган сув буғли генератор газининг таркиби: % 
(ҳажмий) СО - 38,0 Н
2
- 50,0 СН
4
- 0,5; N
2
- 5,0; Н
2
S - 0,3.
Ҳозирги вақтда саноатимизда ишлатаётган ГИАП томонидан яратилган генераторда 
майдаланган кўмирни сув буғи билан узлуксиз қайнайдиган қатлам шароитида сув буғли 
генератор гази олиш мумкин.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish