Microsoft Word áîãëàíãàí10. doc



Download 0,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/96
Sana25.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#272233
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   96
Bog'liq
БОГЛАНГАН АЗОТ БИРИКМАЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

 
 
 
 
5-мавзу. ВОДОРОДНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ОЛИШ УСУЛЛАРИ. 
5 -мавзуни еритиш режаси: 
5.1.Водороднинг хусусиятлари. 
5.2.Водородни табиатда учраши. 
5.3.Водородни ишлатилиши. 
5.4.Водородни олиш усуллари. 
5.1 ВОДОРОДНИНГ ХУСУСИЯТЛАРИ. 


Водород Д.И. Менделеев даврий системасида биринчи ўринни эгаллайди. Унинг 
атоми жуда оддий тузилган: ядро атрофида битта электрон айланади ёки янги тасаввурларга 
асосан атом ядроси пульсацияланувчи электрон булут билан тўсиб олинган. Водороднинг 
электрон формуласи 1 S
1
дир. 
Водород баъзи шароитларда металл хоссаларини ( электрон берганда), бошқа 
шароитда эса металлмас хоссаларини ( электрон бириктириб олганда) намоён қилади. Лекин 
у хоссалари жиҳатидан ишкорий металлардан кўра галогенларга кўпроқ ўхшайди. Шу 
сабабли, водород Д.И. Менделеев даврий системасининг 7-группасига жойлаштирилади. 1 
группасида эса водороднинг символи қавс ичига олинган булинади. 
Физик хоссалари: водород оддий шароитда рангсиз, мазасиз, ҳидсиз газдир. Хаводан 
14,4 марта енгилдир; водороднинг атом оғирлиги 1,00797 у.б. га тенгдир ва у энг енгил 
газдир. Сувда кам эрийди(1л сувда 20
0
С да 18 мл водород эрийди), -252,8
0
С да атмосфера 
босимида водород суюқликка айланади. Суюқ водород рангсиз бўлади. Масса сони 1 бўлган 
водороддан ташқари, масса сони 2 га тенг бўлган дейтрий Д ва 3 га тенг бўлган тритий Т 
каби изотоплари ҳам бордир.
Кимёвий хоссалари: водород бирикмаларида доимо 1 валентли бўлади. Унинг ўзига 
хос оксидланиш даражаси + 1 га тенг, лекин металларнинг гидридларида - (LiH, NaH, KH, 
CaH
2
ва бошқаларда) оксидланиш даражаси -1 га тенгдир. Водород молекуласи 2 атомдан 
ташкил топган. Улар орасидаги боғланиш вужудга келиши электронларнинг умумлашган 
жуфти (ёки электрон булут) ҳосил бўлиши билан тушунтирилади: Н : H ёки Н
2

Электронларнинг бундай умумлашуви водород молекуласини алоҳида атомларга 
қараганда энергетик жиҳатдан баркарорроқ бўлишига олиб келади: 1 моль водородда 
молекулани атомга ажратиш учун 431 кж энергия сарфлаш керак: 
Н
2
= 2Н - 431 кж (
∆Н = 431 кж) (5.1.)
Молекуляр водороднинг одатдаги активлиги камроқ эканлгига сабаб ана шудир. 
Водород кўпгина металлмаслар билан бирикиб, RH
4
(CН
4
), RH
3
(NН
3
), RH
2

2
S), RH(НCI) 
типидаги газсимон бирикмаларни ҳосил қилади. Водород кислородда ёнади, бунда кўп 
миқдорда иссиқлик ажралиб чиқади ва температура 3000 
0
С гача етади. Икки ҳажм водород 
ва бир ҳажм кислород аралашмаси «қалтироқ газ» дейилади; бу аралашма ўт олдирилганда 
кучли портлайди. Шунинг учун, водород билан ишлаганда эҳтиёт бўлиш керак, аппаратлар 
тешиксиз бўлиши керак. Водород кислородда ёнганда ҳам «қалтироқ газ» портлаганда ҳам 
сув ҳосил бўлади; 
2H
2
+ O
2
= 2H
2
O + Q (5.2.)
Бу реакцияда водород кислород таъсирида оксидланади, яъни водород қайтарувчи, 
кислород оксидловчидир. Юқори температурада водород ишқорий ва ишқорий-ер металлари 
билан бирикиб оқ кристалл моддалар - юқорида келтирилган металларнинг гидридлари ва 
бошқаларни ҳосил қилади. Бу ерда Н
-1
, яъни манфий оксидланиш даражасига эгадир. Бу 
гидридлар сувда осон парчаланиб, тегишли ишқор ва водородни ҳосил қилади; 
СаН
2
+ 2Н
2
О = Са(ОН)
2
+ 2Н

(5.3.)
Атамар водороднинг реакцияга киришиши жуда кучлидир:
Н + Н = Н
2
= 421 кЖ (5.4.) 
Водород қиздирилганда кўпчилик металларни уларни оксидларидан қайтаради; 
СuО + H
2
= Cu + H
2
O (5.5.) 

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish