Microsoft Word áîãëàíãàí10. doc


СУЮК ХАВОНИ РЕКТИФИКАЦИЯЛАШ



Download 0,97 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/96
Sana25.02.2022
Hajmi0,97 Mb.
#272233
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   96
Bog'liq
БОГЛАНГАН АЗОТ БИРИКМАЛАРИ ТЕХНОЛОГИЯСИ

3.5.СУЮК ХАВОНИ РЕКТИФИКАЦИЯЛАШ. 
 
 
Суюк хавони булиш учун сарфланадиган назарий энг кам (минимал) иш хавонинг 
компонетларни улушли (парциал) босимидан шу хаво аралашмасининг умумий босимгача 
узгармас (изотермик) хароратда сикишга сарфланадиган йигиндисидан иборатдир: 
(20,9%0
2
+79,1%N
2
дан иборат хаво 290 К даги иш: 
L
min 
=mRT
∑ P
n
1n (1/P
n
)=8,314 
∗ 290 ∗(0,209∗1n (1/0,209)+0,791∗1n 
(1/0,791)=-1230 кж/ мол. (3.3.)
Аммо, хакикий сарфланадиган (иш) энергия назарий энергияга караганда анча 
юкоридир суюлтирилган хавони кислород ва азотга булиш учун ректификациялаш керакдир 
(3.4. - расм).
Т-Х координатига кислород тузилишининг мувозанати куриниб турибдики, босим 
ошиши билан буг ва суюклик таркибини узгаришлари якинлашиб боради ва уларни критик 
таркиб узгариши бир хил узгариб боради. Ундан ташкари, босим ошиши билан тоза азот ва 
кислороднинг суюкланиш харорати эса юкорига кутарилади, яъни тезрок суюкланади. 
Суюк холдаги хавони ректификация жараёни хозирги замон курилмаларида икки 
мартали устунсимон ректифкациялаш ускуналарида амалга оширилади.Хамда у остки ва 
устки устунсимон, хамда суюлтиргич(конденсатордан) иборатдир.Бу ускуна хар хил
босимда ишлайди.
Остки ускунада юкори (0,6 МПа), усткисида пастрок (0,13-0,15 МПа) ишлатилади. Сабаби-
паст харорати кайнайдиган азотнинг флегмасининг яъни суюк холдаги ювгични олиш. Остки 
ускунада кислородга бойрок ва суюлтирилган азот олинади, усткисида эса тоза азот ва
технологик кислород олинади. Ректификация жараёни умуман амалга ошириш учун зарур 
булган паст хароартда кайнайдиган компонет азотни юкори хароратда кайнайдиган компонет
кислороднинг суюк холдаги хароратдан 3 градусча юкорирок хароратда суюк холатда 
олишни таъминлашдан иборатдир.Р
1
=20 МПа гача сикилган хаво (3.5-расм ) остки ва 
ускунанинг таг кисмига айлана иссиклик алмашгич оркали, утиб, Д
1
дроссели оркали 
босимни тусатдан Р
2
=0,6 МПа гача тушириб, остки устунсимон ректификация ускунасининг 
пастдагисини элаксимон ликопчасига берилади. Остки ва устунсимон курилманинг 
ликопчасидан буглар суюлтиргич томон юкорига кутарилади ва борган сари енгил, тез 
кайнайдиган компонет азот билан боради ва деярли батомом тоза буг холатидаги азот 
суюлтиргичга нисбатан каттарок Р
2
=0,6 МПа босим билан кириб, суюлтиргичнинг 
ташкарисидан пастрок Р
3
=0,15МПа босимда кайнаётган суюк кислороднинг совуги хисобига
совук, буғ холатдаги азот суюкланади ва окиб тушади. Бу суюк азотнинг бир қисми 
суюлтиргичнинг чўнтакларида тўпланади ва унинг бир қисми остки ускунага (флегма) 
томизғи ҳолатида оқиб тушади, иккинчи қисми эса Д
3
орқали ўтиб, босими тўсатдан Р
2
= 0,6 
МПа дан Р
3
= 0,15 МПа гача камайтирилиб, устки ускунанинг юқори қисмига берилади. 
Остки ускунанинг пастида суюлтирилган 40% О
2
ва 60% N
2
таркибидаги хаво тўпланади ва 
у Д
2
дроссели орқали устки ускунанинг ўрталарига берилади. Р
3
= 0,15 МПа босим атрофида. 
Устки ускунанинг пастида суюқ кислород ҳосил бўлиб, у суюлтиргичнинг ташқи қисмига 


тушади ва суюқ кислород суюлтиргичнинг ички қисмида суюқланаётган азотнинг иссиқлиги 
ҳисобига буғланиб, суюлтиргичнинг тепасидан маҳсулот сифатида олинади. 
Устки ускунадаги босим - иссиқлик алмаштиргич, қувурлар регенераторларнинг 
умумий қаршилигига боғлиқ бўлиб, 0,13-0,15 МПа га тенгдир ва бу босим қанча кам бўлиб 
0,1 МПа га яқин бўлса, хавонинг бўлиш жараёни яхши кетади, сарфланадиган энергия кам 
бўлиб, олинаётган кислород ва азотнинг таннархи шунча кам бўлади. Шуни айтиш керакки, 
0,13-0,15 МПа да кислороднинг қайнаш ҳарорати 93-94 К (-180-179 
0
С) га тенг бўлиб, буғ 
ҳолатидаги азотнинг суюқланиш ҳарорати 3
0
С ча юқорироқ, яъни 96-97 К ( -177 - 176
0
С) 
бўлмоғи лозимдир. 
Бундай ҳароратда буғ ҳолатдаги азотнинг суюқланиши учун остки ускунадаги азот 
буғининг босими 0,6 МПа ( 6 атм) га тенг бўлмоғи лозимдир. Шунинг учун ҳам иккиламчи 
ректификация жараёни икки хил босимда ишлайдиган устунсимон ускунада амалга 
оширилиш шартдир. Азот ва кислороднинг тоза ҳолатда олиб турмоқ олиш учун, устки 
ускунадан доимо аргон аралашмасини чиқазиб турилади.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish