Microsoft Word ЎҚ. ҚЎланмамонетар 2019 docm


-МАВЗУ. ПУЛ ХУЖАЛИГИНИНГ КЕЙНС МОДЕЛИ



Download 416,42 Kb.
bet8/41
Sana24.02.2022
Hajmi416,42 Kb.
#246677
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   41
Bog'liq
monetar siyosati

3-МАВЗУ. ПУЛ ХУЖАЛИГИНИНГ КЕЙНС МОДЕЛИ

    1. Кейнс пул назариясининг асосий жихатлари

Классик макроиктисодий модель пулнинг микдорий назариясини сезиларли соддалаштириб, уни унчалик туFри талкин килмайди. Шу сабабли ушбу бобда эски ва янги кейнс моделлари куриб чикилади ва у классик модель билан таккосланади.
Неоклассикларнинг ёндашуви капиталистик вокеликка зид келди ва бу хол 1929-1933 йиллардаги “Буюк депрессия” жараёнида алохида намоён булди. Ахволни тузатиш иши Ж.М.Кейнснинг зиммасига тушди. У «Бандлик, фоиз ва пулнинг умумий назарияси» асарида (1936й.)пулларнинг айланишдан чикиб кетиши сабабларини аниклашга уринади, чунки, унинг фикрича, бунинг натижасида ялпи туловга кобилиятли талаб хажми кискарадики, бу ишлаб чикариш ривожланишига тускинлик килади. Ж.М. Кейнснинг фикрича , пулларнинг чикиб кетишининг бош сабаблари “ учта фундаментал психологик омиллар”: истеъмолга мойиллик, ликвидликни афзал куриш ва капитал активлардан келадиган булгуси даромад тахмини билан боFлик.
Бу назария академик тадкикотлар ва таълимда хам, сиёсатни ифодалашда хам кулланадиган устунлик килувчи макроиктисодий моделга айланди,бирок бу назариянинг ривожланишидаги боскичларни фарклаш лозим:

  1. эски кейнс модели бу - кейнс назариясини Хикс ва Хансен томонидан интерпретация килиш булиб, купинча уни Хикс-Хансен модели деб аташади; унинг ривожланишига шунингдек, Клейн, Самуэльсон ва Модильяни хам муносиб хисса кушган;

  1. янги кейнс модели -ХХ аср 60-йилларининг иккинчи ярмидан бошлаб Клауэр, Лейонхувуд, Бэрроу ва Гросман томонидан ишлаб чикилган. Бирок Кейнс ёндашуви умумий булиб колаверди, у уз вазифасини тулик бандликда мувозанат умумий холат эмаслигини курсатишда деб билди. Умумий холат бу - ишсизлик мавжудлигидаги мувозанат, тулик бандлик - узига хос холат. Тулик бандлик холатига эришиш учун давлат махсус сиёсат юритиши лозим, чунки автоматик амал килувчи бозор кучлари унга эришишни кафолатламайди.

Кейнс модели макроиктисодий агрегатлар ёрдамида ифодаланади. Бунда агрегациялашнинг икки туридан фойдаланилади:

  1. модель хусусий сектордаги фирмалар ва индивидларнинг хулк-атвори ва давлат секторининг хулк-атворини акс эттиради (кейнс модели хорижий секторни хам камраб олади, бирок биз бунга хали кайтамиз);

  2. моделда маълум бир товар турлари ва узгарувчилар таркибий кисмларга бирлашади, шунинг учун истеъмол товарига белгиланган умумий талаб (айтайлик Х1) эмас, балки барча истеъмол товарларига умуий талаб (С) тахлил килинади.

Эски кейнс моделида инвестицион товарлар истеъмол товарларидан принципиал фарк килмайдиган товарлар бозори мавжудлиги кузда тутилган. Модель барча турдаги бозорларни битта бозорга бирлаштиради. Бундан ташкари, алохида пул бозори ва облигациялар бозори хам мавжуд. Облигациялар бозори барча турдаги облигациялар ва пулсиз молиявий активларни бирлаштиришни ифодалайди. Ва нихоят, моделдаги туртинчи бозор бу - ишчи кучи бозори. Моделда бу бозорларнинг хар бири фаолияти ва улар уртасидаги алокалар белгилаб берилган.
Молиявий (пул) бозори. Кейнснинг молиявий бозор назарияси, бошка классик окимлар каби, асосий эътиборни пул талаби ва таклифига каратади. Классик модель, ёки микдорий назария шу билан ифодаланадики, пулга умумий талаб бу — пул даромади даражаси функцияси (Y реал даромаднинг P умумий нарх даражасига купайтмаси). Тахминларга кура, бу алока пропорционал характерга эга булади - кутилаётган пул колдиклари k пул даромади улушига тенг булади: MV = YP, M = YP/V, K = 1/V, M = KYP
Бу моделда пул таклифи экзоген кайд этилган катталик сифатида куриб чикилади. Бозор- пулга булган талаб унинг таклифига тенг булган холатда мувозанатда булади.
PMSM1d 0M1D- номинал пул колдикларига талаб эгри чизиси.
MdMS - пулга таклиф эгри чизиси.
P1
Графикда PY даромад эмас, P нарх акс эттирилганлиги сабабли 0MD OFиш Y даражасига боFлик булади. Y канчалик юкори булса, исталган нарх даражасида номинал пул колдикларига талаб шунчалик катта булади.Бозор нарх даражаси Pe нуктага етганда мувозанатда булади.

    1. Кейнс моделида пулга талаб назарияси

Пулга талабнинг Кейнсча назарияси куйидаги схема буйича тузилади:

  1. Бойликнинг мукобил шаклларини аниклаш бу пуллар, ёки облигациялар булади. Акциялар ва Fазна векселлари облигацияларнинг субститутлари сифатида куриб чикилади ва алохида хисобга олинмайди.

  2. Пуллар барча томонидан муомала воситаси сифатида кабул килинадиган ва фоиз куринишида фойда келтирмайдиган актив сифатида изохланади; облигациялар - хукуматнинг муддатсиз карз мажбуриятлари, уларнинг купон ставкаси катъий белгиланади.

  3. Индивид пул шаклида саклашга мойил булган бойлик улушини аниклаш.

  4. Индивиднинг энг кам риск билан уз активлар портфелидан даромадни максималлашга интилиши.

  5. Пулга талабнинг Кейнсча назарияси пулни жамFаришнинг уч мотивини назарда тутади - трансакцион, спекулятив ва кутилмаган максадларга (ёки эхтиёткорлик мотиви).

Пулга талабнинг Кейнсча модели икки кисмдан таркиб топади:

Download 416,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish