Microsoft Word ЎҚ. ҚЎланмамонетар 2019 docm



Download 416,42 Kb.
bet9/41
Sana24.02.2022
Hajmi416,42 Kb.
#246677
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   41
Bog'liq
monetar siyosati

MD = M 1 D + M 2 D = kpy + L 2 (r )= L1 (Y)+ L 2 (r )
Тенгламанинг биринчи кисми трансакцион мотивни, иккинчи кисми эса - спекулятив мотивни акс эттиради. Трансакцион мотив, Дж. Кейнснинг хисоблашича, “даромад микдори уни олиш ва сарфлаш уртасидаги вакт муддатига боFлик булади”. Демак, бу мотивни амалга ошириш учун номинал пул колдиклари суммаси kpy га тенг булган пул даромадининг доимий улушини ифодалайди, бу ерда k доимий курсаткич. Масалан, индивид хар бир хафтанинг бошида 20 долл. даромад олади ва уни бир маромда сарфлайди. Хафта давомида уртача пул колдиги 10 долл.ни ташкил килади.
[ ( 20+0 ): 2 ], ёки трансакцион колдик хафталик даромаднинг доимий улушини (1/2) ёки йиллик улушини 1/104 - ифодалайди. Демак, пул даромадининг доимий улуши куйидагига тенг:



k=

РУ
M1D


Агар даромад олиш вакти икки баравар кичрайса (масалан, даромад хафтада икки марта олинади) доимий курсаткич k икки баравар камаяди. Кейнсчиларда k курсаткичи классик микдорий назария тарафдорлари билан бир хил эмас. Булар учун k бутун пул массасининг муомала тезлигига тескари курсаткични ифодалайди: k = V, кейнсчиларда эса у факат трансакцион колдиклар тезлигига тааллукли холос. Кейнс моделида барча пул колдикларининг муомала тезлиги фоиз ставкасининг функцияси хисобланади, чунки унга спекулятив пул колдиклари таъсир курсатади. Кейнснинг монетар назариясида спекулятив талаб асосий ролни уйнайди. Спекулятив мотив, Кейнсга кура, «келажакнинг нима келтиришини бозорга нисбатан яхширок билиш эвазига фойда олиш» истагига асосланади.
Облигацияларга жорий фоиз ставкаси уларни харид килиш хакида карор кабул килиш пайтида (r1 ) оркали белгиланади. Йил якунида кутиладиган фоиз ставкаси даражаси - re У г1кайд килинган фоиз ставкасига боFлик эмас. Пулга
1,2
спекулятив талаб r1 ва Г уртасидаги муносабатга боFлик: облигацияларга 1,2
киритилган хар бир доллар учун индивид йилига фоиз куринишида г1плюс CG капитал кийматнинг усишини олиш истагида булади:
Агар CGни бир инвестицион долларга туFри келадиган сумма куринишида ифодаласак, унда:


(1)
CG _ ri 1
=1
текущая цена облигации re1,2
бу ерда: g - бир долларга капитал кийматнинг усиши.
Бу ифода шундан келиб чикадики, облигация нархи облигацияга фоиз ставкасига тескарикатталик хисобланади. Демак, CG = (1/re1,2 -1/r1). Тенгламанинг иккала томонини /"жорий фоиз ставкасига купайтириб, r1 х CG = (r1/ re 1,2)- 1ни оламиз. r1 облигациянинг жорий нархига тескари курсаткич эканлиги сабабли, тенгламанинг чап томонини (1) формуладаги каби кайта ёзиш мумкин.
Облигацияни 1 долл.га сотиб олиб, индивид йил якунида r1 +g доллар ишлаб олиш ниятида булади.

    1. Янги Кейнсчилик: пул хужалигида умумий мувозанатлилик

Кейнс назариясининг ривожланиши уни шундай талкин килишга олиб келдики, бунда у неоклассик пул назарияси (микроиктисодиёт) ва неоклассик микдорий назарияга жуда ухшаб кетди. Бу модель кейнс-неоклассик синтез деб атала бошланди. Аввало бу синтез истеъмол функцияси назариясига Пигу самарасини (ёки бойлик самарасини) киритиш билан тавсифланади.
Пигу самарасини унга мувофик умумий режадаги истеъмол харажатлари хусусий сектор реал соф бойлигининг функцияси хисобланадиган назарияси сифатида изохлаш мумкин. Бу товарлар бозорида реал касса колдиклари самарасининг бошкача варианти булиб, бу ерда пулдан ташкари бойликнинг бошка шакллари хам молиявий активлар (масалан, облигация) ва табиий активлар (асбоб-ускуналар, турар-жойлар) шаклида тахлил килинади.
Микродаражада Пигу самараси назарияси хозирги кун ва келажак уртасида истеъмол харажатларини таксимлашда фойдалиликни максималлаштиришга йуналтирилган индивид стратегиясидан келиб чикади, бундан хулоса чикариш мумкинки, истеъмол тупланган бойлик суммасининг функцияси хисобланади. Бошка барча шартлар бир хил булганда реал бойликнинг усиши реал истеъмолнинг усишига олиб келади.
Пигунинг таъкидлашича, активларга эга булишнинг узи худди инсоннинг жамиятда эгаллаган урни каби узидан-узи фойдалилик келтирмайди. Фоиз ставкаси хаттоки нолга тенг булганда хам жамFармалар мусбат кийматга эга булади, деган фикрни билдирувчи Кейнс гипотезасининг негизи айнан шу ерда, чунки IS эгри чизиги горизонтал укни кесиб утади.
Пигунинг фикрига кура, бойликдан олинадиган коникиш пасаювчи энг юкори фойдалилик коидасига буйсунади: индивид бойлигининг реал киймати канчалик юкори булса, бу бойликнинг усишидан олинадиган фойда, жамFармаларнинг фойдалилик даражаси шунчалик паст булади. Демак, бошка шартлар бир хил булганда, реал бойликнинг усиши индивидни купрок истеъмол килиш ва камрок жамFаришга мажбур килади. Шундай экан, истеъмол бойликка нисбатан ёмонрок неъмат эмас.
Макродаражада кейнс-неоклассик синтез моделлари Пигу самарасини ажратиб турувчи жихлт сифатида камраб олади. Биз олдинрок Кейнснинг режадаги реал истеъмол харажатлари факат битта реал даромаднинг функцияси хисобланади деган коидасини куриб чиккандик:

Download 416,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish