Менга берилган материални ўзбек тилига таржимон қилганимда рус сўзларининг айримларини қуйидаги таржима қилиб ишлатганман


 DVB-T тизимининг узатиш қисмида сигналларга



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet138/213
Sana19.04.2022
Hajmi7,79 Mb.
#563588
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   213
6.2.1 DVB-T тизимининг узатиш қисмида сигналларга 
ишлов бериш 
Турли ишлаб чиқарувчилар қурилмаларининг ишлашларини 
мослаштириш учун рақамли модуляцияланган радиосигналлар 
параметрларинининг стандартлари белгиланади. Рақамли ер усти 
телеэшиттириш тизимларининг узатиш қисмидаги сигнал ва 
маълумотларга ишлов бериш ташкилий чизмаси 6.1-расмда 
келтирилган.
DVB-T нинг фарқли хусусияти шундан иборатки, унда 
MPEG-2 маълумотлар траспорт пакетларини узатиш учун 
канални кодлаш тизими ва OFDM модуляциялаш усулини 
биргаликда уйғунлашган холда қўлланишидир. 
Узатилаётган маълумот (тасвир сигналлари, овоз сигнали, 
графика ва бошқа хизмат маълумотлари) MPEG-2 MPEG-4 кодер 
стандартларида сиқиштирилади ва (ҳар бир кўриниш алоҳида) 
кодланади. Сўнгра мультиплексирлаш усули билан дастур оқими 
яратилади ва унга видеосигнал, овоз сигналлари ҳамда зарур 
ҳолатларда графика ахборотлари киритилади. 
Кейин бир неча дастурлар оқимини бирлаштириш MPEG-2 
нинг транспорт оқимини шакллантиради ва бу оқим ўз навбатида 
яна иккита ташкил этувчи транспорт оқимларига ажралади. 
Булардан биринчисига ишлов бериш халақитбардошликни 
оширади, иккинчиси эса – узатиш тезлигини оширишга хизмат 
қилади. Кодернинг чиқишида улар яна бирлаштириладилар. 
Олинган транспорт оқими пакетлари ҳар бир 188 байтли 
пакетларга ажратилади. Биринчи байт синхронизациялаш 
пакетидир ва иккиликдаги қиймати ҳар доим 01000111 ёки ўн 
олти разрдликдаги 47 га тенг. Пакетларни танишни 
соддалаштириш учун улар саккизта пакетдан иборат гуруҳларга 
бўлинадилар. 
Ҳар 
бир 
гуруҳнинг 
биринчи 
пакети 
синхронизацияловчи 
байти 
инвертирланган(тескарисига 
айлантирилган), яъни – 10 111 000 (В8Н). 


240 
6.1-расм. DVB-T тизимининг узатувчи қисмининг ташкилий 
чизмаси. 
Бундан сўнг ахборотга ишлов бериш

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   134   135   136   137   138   139   140   141   ...   213




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish