Менга берилган материални ўзбек тилига таржимон қилганимда рус сўзларининг айримларини қуйидаги таржима қилиб ишлатганман


k – кириш  кетма – кетлигидаги битлар сони,  n



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet125/213
Sana19.04.2022
Hajmi7,79 Mb.
#563588
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   213
; k
– кириш 
кетма – кетлигидаги битлар сони, 
n
чиқиш кетма – кетлигидаги 
ўзгартирилган битлар сони. 
Бундай ҳолда кодерларнинг ишлаши панжарасимон 
диаграмма билан изоҳланади, чунки кодловчи мосламадан 
олинган ўтиш тузилмаси панжарани ташкил этади. Шунинг учун 
ҳам бундай кодлар 
панжарасимон
(trellis code)кодлар деб 
аталади. Йиғилувчи кодерни амалиётга тадбиқ этиш мисоли 5.3- 
расмда кўрсатилган.
Кодерда уч разрядли силжитувчи регистр мавжуд ва унинг 
киришига иккилик символлари кетма – кетлиги берилади. Бунда 
ҳар бир тактда регистрлар ячейкасидаги битлар бир разрядга ўнга 
силжийди, яъни навбатдаги кириш кетма-кетлигидаги бит 
чапдаги ячейканинг биринчисига ёзилади ва ўнг томондаги 
охирги 
ячейкадаги 
бит 
ташлаб 
юборилади. 
Разряд 
регистрларининг чиқиши модуль 2 сумматорларининг иккита 
чиқишларига уланган. Коммутатор (К) ёрдамида чиқишда 
иккилик 
символлари 
кетма-кетлиги 
шакллантирилади. 
Коммутатор ҳар бир киришдаги кетма –кетлиги тактлари
учун 
аввал тепадаги сумматордан битни (нуқта – 1) узатади ва сўнгра 
пастки сумматордан битни (нуқта 2) узатади. Шундай қилиб, ҳар 
бир кириш кетма – кетлик бити учун иккита чиқувчи кетма 
кетлик бити пайдо қилинади ва коднинг нисбий тезлиги R=1/2 
бўлади. 


217 
5.3-расм. Йиғилувчи кодернинг умумлашган ташкилий 
чизмаси. 
Йиғилувчи кодларнинг муҳим бир кўрсатгичи кодли 
чекланишдир ва у 
К
ифодаси билан белгиланади. Бу кўрсатгич 
силжитиш регистрида, k бит кодларнинг гуруҳлар сонини 
ифодалайди 
ва 
натижавий 
чиқиш 
кетма-кетлигини 
шакллантиришда иштирок этади. Келтирилган мисолда 
К
 
= 3 га 
тенг. 
Кодернинг ишлаши натижасида киришдаги ҳар бир иккилик 
символлари кетма-кетлиги чиқишда жуфт иккилик кетма 
кетлигига айлантирилади. Айлантирилишда кириш иккилик 
символлар ва айни вақтдаги кодловчи қурилмаларнинг холатлари 
ҳисобга олинади. Бундай ҳолатлар 4 та ташкил этади: 
00;01;10;11

Агар кириш кетма – кетлиги фақат ноллардан иборат бўлса, 
унда чиқиш кетма – кетлиги ҳам ноллардан иборат бўлади. Агар 
мисол учун кириш кетма – кетлигида биттагина бирлик бити 
бўлса ва қолганлари ноллардан иборат:... 

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   213




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish