Менга берилган материални ўзбек тилига таржимон қилганимда рус сўзларининг айримларини қуйидаги таржима қилиб ишлатганман



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/213
Sana19.04.2022
Hajmi7,79 Mb.
#563588
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   213
қисқартирилган
номи билан ҳам 
юритилади. Гап шундаки, 
Рид – Соломон
теориясидан келиб 
чиққан холда, агар код символи байт бўлса, унда кодли сўзнинг 
узунлиги 255 байтни (239 ахборот ташувчи ва 16 текширувчи) 
ташкил этиши лозим. 
Аммо MPEG – 2 транспорт оқимининг пакети фақат 188 
байтдан иборатдир. Шунинг учун пакет ўлчамини(байтларини) 
код параметрлари билан мослаштириш учун кодлашдан аввал ҳар 
бир транспорт пакетининг бошида 51та ноллик ахборот байтлар 
қўшилади, кодлашдан кейин эса қўшилган қўшимча нолли 
байтлар олиб ташланади.
Қабул қилгичда эса, 204 байтдан иборат, ҳар бир қабул 
қилинган транспорт оқими учун 
синдромлар
(тўғирловчи 
векторлар) ҳисобланадилар ва иккита полиномлар топиладилар: 
“Локатор” илдизи хатоларнинг жойлашишини кўрсатади ва 
“корректор” (evaluator) хатолар қийматларини беради. Бунда 
мумкин бўлса хатоликлар тузатилади. 
Агар коррекция қилиш мумкин бўлмаса (мисол учун хато 
байтлар 8дан ортиқ), унда пакетдаги маълумотлар (ахборотлар) 
ўзгартирилмайди ва пакет эса махсус байроқча билан 
белгиланади (синхро байтдан кейинги биринчи бит), яъни хатони 
тузатиб бўлмайди деган маънода. Иккала холатда ҳам 16та 
ортиқча байтлар олиб ташланади ва декодлангач транспорт 
пакетининг узунлиги яна 188 байтга тенглашади. 


216 
Йиғилувчи кодлар
замонавий рақамли телевидениеда 
қўлланадиган коррекцияловчи кодларнинг бошқа синфини 
ташкил қиладилар
.
Улар узлуксиз кирувчи иккилик символлар 
кетма – кетлиги чиқувчи иккилик символлар кетма – кетлигига 
айлантирилишига асосланган, бунда ҳар бир кирувчи кетма – 
кетликка биттадан кўп чиқувчи символлар тўғри келиши 
таъминланади. Йиғилувчи кодлар ишлатилгандаги узатилаётган 
иккилик символлар сонининг кўпайиши коднинг нисбий тезлиги 
билан характерланади, баъзида код тезлиги ҳам дейилади: 
R=Q
кир
/Q
чиқ
= k/n,
(5.6) 
бу ерда- Q
кир 
ва
Q
чиқ 
– кодернинг мос равишда иккилик 
символларининг кириш ва чиқишдаги узатиш тезлиги

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   ...   213




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish