Менга берилган материални ўзбек тилига таржимон қилганимда рус сўзларининг айримларини қуйидаги таржима қилиб ишлатганман


ортоганал частотали мультиплексирлашдир



Download 7,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/213
Sana19.04.2022
Hajmi7,79 Mb.
#563588
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   213
ортоганал частотали мультиплексирлашдир
. Бу инглиз 
тилидаги техник адабиётларда 
OFDM (Оrthogonal Frequency 
Division Multiplex)
дейилади. Ҳақиқатда кўп ортогонал 
ташувчилик модуляциядир. 
OFDM 
қўлланилганда
узатиш канали 
жуда кўп(юзлаб ёки минглаб) каналчаларга (канал остиларга) 
бўлинади ва бу эса асосий каналнинг частота спектридан тўлиқ 
фойдаланиш имконини беради. Бундан ташқари асосий канал 
спектрининг маълум қисмининг йўқотилиши узатилаётган 
маълумотни йўқолишига халақит қилмайди. 
OFDM 
модели 
сифатида бир хил қадамли,ўзаро каррали (f, 2f, 3f, 4f ва ҳ.к.) 
генераторлар мажмуаси хизмат қилиши мумкин.
Бу усулнинг 
моҳияти 5.7- расмда изоҳланган. 
Ҳар бир оқим ости маълумотлари ўз частоталарида 
узатилади, масалан:КАМн дан фойдаланилади. Шундай қилиб, 
битта телевидение эшиттириш каналида
N
та кичик полосали 
канал ости маълумотлар пайдо бўлади. Ташувчи сигналлар сони 
DVB – T стандартида
 6817
та 
(∆f = 1116 Гц
) ёки 
1705 (∆f =4464 
Гц

бўлиши 
мумкин. 
Ташувчилар 
орасидаги 
частота 
интерваллари шундай танланадики, унда қўшни ташувчи 
тебранишлар, битта символни узатиш вақтида, ортогонал бўлиши 
таъминланади. Бошқача қилиб айтганда манипуляция такти 
давомидаги барча ташкил этувчилар йиғиндиси нолга тенг. Бу эса 
қўшни канал ости сигналлариниг ўзаро бир бирига таьсири 
бўлмаслигини амалга оширади. 
OFDM ни модуляция ва демодуляция қилиш Фурье дискрет 
ўзгартириши (ФДЎ) ёрдамида бажарилади ва бу сигнални вақт 
бўйича тасвирлашдан частота бўйича тасвирлашга осон ўтишини 
таъминлайди. 5.8-расмда
узатиш қурилмасида OFDM сигнални 
шакллантириш принципи келтирилган.


228 
5.8-расм. ОFDM усулининг моҳияти 
5.9-расм. OFDM сигналини ҳосил қилиш принципи. 
Битли символлар оқими Х
n,k
,кетма-кет-параллел ўзгартиргич 
силжитиш регистрида, модуляция қилинганда,улар параллел N-
разрядли кодга (Х
0

1
,....Х
N-1
) айлантириладилар ҳамда улар 
Фурьенинг тескари алмаштириши блокига тушадилар. Фурьенинг 
тескари алмаштириш блокида частотали компоненталардан 
сигналнинг 
вақт 
бўйича 
сатҳ 
қийматлари 
х
0

1
....х
N-1
шакллантириладилар ва рақам-аналог ўзгартиришдан сўнг 
квазианалог 
сигнал 
бўладилар.Сўнгра 
олинган 
сигнал 
радиоузатиш қурилмаси модулятори ёрдамида телевидениенинг 
ишчи диапазонига кўтарилади ва кучайтирилиб эфирга 
узатилади.
OFDM сигнални демодуляция қилишда
қабул қилгичда 
тескари амал бажарилади.
Қабул қилгич қабул қилган OFDM 
квазианалог сигнал дастлаб оралиқ частотага келтирилади, 


229 
сўнгра АРЎ ёрдамида N-разрядли параллел кодга х
0

1
....х
N-1
айлантирилади.
Сўнгра Фурьенинг тезкор тўғри алмаштириши 
блоки орқали квазианалог сигнал саноқлари қийматларидан 
модуляцион 
символларнинг 
спектриал 
коэффициентлари 
шакллантириладилар ҳамда улар кетма-кет кодга ўзгартирилгач 
декодлашнинг канал трактига тушадилар. 
Ушбу узатиш усули қуйидаги афзалликларга эга: 

Алоқа каналида сигнал энергиясининг бутун частота 
полосаси бўйича текис тақсимланиши; 

Маълумотнинг жуда муҳим қисмини, қўшни каналлар 
орасидаги халақитликнинг энг кичик қийматини берувчи 
участкаларида узатиш
мумкинлиги (синхронизация сигнали, 
ёруғлик сигналининг паст частотали ташкил этувчиси). Оддий 
телеэшиттиришнинг тасвир ва овозни ташувчи канал частота 
полосаларидан умуман фойдаланмаслиги. 

Ҳар бир канал остиларнинг кичик частота полосалиги 
туфайли, қабул қилиш томонида, кўп нур қайтишининг 
таъсирини камайтиради. 
Замонавий шаҳарларда рақамли телеэшиттиришларни 
ташкилаштиришда радио тўлқинларни кўп нурли тарқалиши ва 
қайтиши катта қийинчиликларни келтириб чиқаради. OFDM 
қўлланилса, айрим символларни узатиш вақт интервали ошади ва 
уларнинг давом этиш вақти қайтган сигналлар кечикиш вақтидан 
катта бўлади ҳамда хатосиз қабул қилиш таъминланади. 
Бундан ташқари қайтган сигналларнинг таьсирини йўқотиш 
учун қўшимча ҳимояловчи интерваллар киритилади. 5.10,а -
расмда вақт кесмаларида,ташувчининг бирор бир модуляторига 
S1, S2, S3, ва х.к. узатилаётган маълумотларнинг оқим ости 
символлари келтирилган (қўлланилаётган ташувчиларнинг 
модуляция усулига асосан символдаги битлар сони хилма хил 
бўлиши мумкин). 

Download 7,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   213




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish