Международный научно-образовательный электронный журнал «образование и наука в XXI веке». Выпуск №14



Download 17,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet161/168
Sana28.06.2022
Hajmi17,37 Mb.
#713275
TuriСборник
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   168
Bog'liq
ОИНВ21ВЕКЕ. Май 2021. Том 2

 
FOYDALANILGAN ADABIYOTLAR: 
1. G‘ulomov A., Qodirov M. Ona tili o‘qitish mеtodikasi. – T: Fan va texnologiyalar, 
2012. 
2. To‘raboyeva M.Yo. Algoritmik mashqlar tizimini takomillashtirish asosida 
boshlang‘ich sinf ona tili ta’limida uzviylikni ta’minlash. Pedagogika fanlari bo‘yicha 
falcafa doktori (PhD) 
diccyertasiyaci avtoreferati – Namangan, 2020. 
3. Azimova I.A. O‘zbek tilidagi gazeta matnlari mazmuniy persepsiyasining 
psixolingvistik tadqiqi. Filologiya fanlari nomzodi ilmiy darajasini olish uchun 
yozilgan dissertasiya. – Toshkent, 2008. 
4. Hoshimov O’. Daftar hoshiyasidagi bitiklar. – T: Sharq, 2015. 
5. https://kun.uz 


427 
ФИО автора:
Мурзамуратова Багдагул Шарапатовна 
Қорақолпогистон Республикаси, Қораузак тумани Маданият ОФИ
8-сонли мактаб Биология фани ўқитувчиси 
Название публикации:
«ЎЗБЕКИСТОН ТУРЛИ ҒЎЗА ЭКИЛГАН 
МАЙДОНЛАРИДА ТУПРОҚ ЗАМБУРУҒЛАРИНИ УЧРАШИ ВА МИҚДОРИ» 
Аннотация

Fusarium 
oxysporum 
ва 
Verticillium 
dahliae 
патоген 
замбуруғларининг тупроқдаги инфекция миқдори тадқиқотлар олиб борилган 
тупроқларда ғўза навларини вилтга чидамлилигини синаш учун табиий 
инфекция фони бўлиб хизмат қилиши учун етарли даражада эканлиги 
аниқланди.
Калит сўзлар: 
Ғўза, замбуруғ, вилт, генотип, дурагай, навлараро, оила, 
инфекция, фон, тупроқ.
Ўзбекистонда қишлоқ хўжалик экинларининг касалликлари туфайли 
йўқотиладиган ҳосилни сақлаб қолиш учун уларга қарши самарали ва 
фундаментал асосланган кураш чораларини ишлаб чиқиш бўйича мамлакатимиз 
қишлоқ хўжалигида кенг кўламли ислоҳатлар олиб борилмоқда.
Ғўзанинг экилаётган навларида вилт касаллиги қўзғатувчисининг бирмунча 
агрессив ирқларининг динамик равишда селектив тўпланиб бориши ўсимликлар 
чидамлилигининг генетик тўсиғини бартараф қилишига олиб келади. 
G.hirsutum 
L. тури навларининг генетик имконияти бу муаммони ечиш учн етарли эмас ва 
бу айнан касалликларга чидамлилик генларига тегишли. Навлар адаптив 
хусусиятларига эга бўлиб, тола чиқими ва унинг хосилдорлиги юқори бўлиши 
керак.
Маданий навларнинг генетик асосини яхшилашнинг манбаларидан бири, 
маълумки, вертициллез вилтига чидамлилик, тола сифати ва бошқа белгилар 
бўйича донорлик хусусиятига эга бўлган ёввойи ва ярим ёввойи турлар 
генофонди, шунингдек синтетик йўл билан олинган интрогрессив шакллар 
ҳисобланади. Ўз вақтида Н. И. Вавилов таъкидлаб ўтганидек, ғўзанинг 


428 
чидамлилик селекциясида турли касалликларга чидамли бўлган ёввойи ўсимлик 
турларидан фойдаланиш ҳал қилувчи аҳамиятга эга бўлиши лозим.
Б. А. Хасановнинг (2013; 2017) охирги берган маълумотларига қараганда 
ғўзанинг вилт касаллигининг зарари йил сайин ошиб бормоқда.
Вилт касаллигини қўзғатувчиларининг паразитлик босқичи мицелий ҳолатида 
касал ўсимликнинг бевосита тўқмасини ичида ўтади. Вегетация даври 
тугагандан сўнг эса касаллик қўзғатувчи замбуруғ хламидоспора ёки 
микросклероцийлар ҳолатида зарарланган ўсимлик қолдиқларида яшаш учун 
қулай шароит юзага келгунча бир неча йиллаб тупроқда сақланиб қолади.
Демак тупроқ вилт касаллигини қўзғатувчиси-нинг асосий тўпланадиган жойи 
ва инфекция манбаи ҳисобланар экан. Шу сабабли ғўзанинг вилт касаллиги 
қарши амалга ошириладиган ҳар қандай тадбирни бу касаллик қўзғатувчисининг 
тупроқда кечадиган биологик жараёнлардаги иштирокини ўрганиш билан 
биргаликда олиб бориш шубҳасиз олдинга қўйилган мақсадларни самарали 
амалга оширишда асосий роль ўйнайди.
Юқорида айтилган фикрларни ҳисобга олган ҳолда ғўзанинг янги яратиладиган 
навларини вилтга чидамлилиги бу касаллик қўзғатувчисини тупроқда кечадиган 
микологик жараёнлар билан боғлиқ ҳолда ўрганилди.

Download 17,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   157   158   159   160   161   162   163   164   ...   168




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish