Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet52/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

цобилияти ишга солинади. 
Шу умумий мехнат сарфланиши
нуцтаи-назаридан тикувчи ва нонвой мехнати бир хил булиб, у
абстракт - мехнатдир.
Хулоса, товарда гавдаланган мехнат икки ёцлама хусуси- 
ятга эта. Биринчиси 
аниц мехнат, 
у цанчалик хилма хил булса, 
шунчалик куп товарлар яратилади, жамиятнинг бойлиги 
купаяди. Иккинчиси умуман инсоннинг мехнати ва ацлий 
энергиясининг сарфи - 
абстракт мехнатдир. Аниц мехнат т о ­
варнинг истеъмол цийматини яратади. 
Ишлаб чицарувчи м е\- 
натининг икки ёцлама хусусиятга эга булишлик товар хужа- 
лигига хос булган асосий зиддият, хусусий ва ижтимоий мех­
нат Уртасидаги зидциятдан иборат булиб, бир томондан товар 
ишлаб чицарувчининг мехнати, унинг ицгисодий алохидалаш- 
ганлиги туфайли унинг шахсий иши хисоблансада, иккинчи 
томондан хар бир алохида товар ишлаб чицарувчининг мех­
нати у яратган товарга эхтиёжи булган бошцалар учун зарур 
хисобланади. Шу тарафдан у ижтимоий хусусиятга эга булиб, 
товарнинг цийматини яратади. Товарнинг икки хоссаси ва унда 
мужассамлашган мехнатнинг икки ёцлама хусусиятини цуйи- 
даги чизмада кУриш мумкин.
- 5 6
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Товар ишлаб чикариш шароитида ишлаб чикарувчилар 
уртасидаги алокаларни, ижтимоий ме^натни тежашни рагбат- 
лантирувчи, тартибга солувчи 
объектив иктисодий конун -
Киймат конуни 
булиб, бунга асосан товар ишлаб чикариш ва 
айирбошлаш уларнинг киймати асосида амалга оширилади.
Киймат конуни товар ишлаб чикарувчиларнинг индивиду­
ал (якка) мехнат сарфлари билан ижтимоий мехнат сарфлари 
уртасидаги нисбатга боглик, \олда табакалаштирилади, сарф- 
харажатларни камайтиришни рагбатлантиради 
ва ме\натни
ишлаб чикариш со\алари буйича таксимлашини тартибга со- 
либ туради.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish