Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


рик мехнат таксимоти - чорвачиликни дех.крнчиликдан ажра-


bet54/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

рик мехнат таксимоти - чорвачиликни дех.крнчиликдан ажра-
либ чикиши сабаб булган. У ёки бу кабила, жамоалар, уз ички 
э^тиёжларидан ортиб колган товарлар ишлаб чикара бошла- 
ганлари туфайли айирбошлаш доимий туе олди ва тасодифий 
айирбошлаш урнини доимий, мунтазам айирбошлаш олди. 
Натижада бир товар киймати узига алмаштириш мумкин 
булган ва киймати тахминан тенг келадиган куплаб товарлар- 
да ифодаланадиган булди, 
натижада кийматнинг тула ёки кен-
гайган шаклига 
утилди.
Мехнат таксимотининг ривожланиши ва хусусий мулкка 
асосланган товар ишлаб чикаришнинг кенгайиши натижаси­
да х,ар бир товар ишлаб чикарувчи бошка товар ишлаб чика- 
рувчиларнинг куплаб мех,нат махсулотига мухтож була бош- 
лайди. Худди шу аснода у ишлаб чикараётган товар \ам жами- 
ятнинг маълум бир кисмига керак эди. Натижада бевосита то­
варни товарга айирбошлаш имкони булмай кола бошлайди. 
Хар бир товар ишлаб чикарувчи Уз ма\сулотини энг кенг 
таркалган ва куп истеъмол килинадиган товарларга айирбош- 
лашга интила бошлайди ва окибатда аста-секин 
умумий кий­
мат шакли келиб чикди ва барча товарлар киймати ягона то-
варда умумий эквивалеитда ифодаланадиган булди.
- 5 8 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


Турли юртларда турли нарсалар умумий эквивалент воси­
таси сифатида ишлатилган. Баъзи жойларда муйна, бошк,а 
жойда чорва моллари, фил суяги, туз, галла ва бошк;а товар­
лар кддрланиб, бошк,а барча товарларга алмаштирилган. Ай- 
рим нарсаларни узок; сакдаб булмаслиги, узок, жойларга олиб 
бориш к,ийинлиги (масалан, чорва молларини) кушимча к;ий- 
инчилик тугдирганлиги туфайли товарлар ичидан шундай бир 
товар ажралиб чик,иши объектив заруриятга айландики, бу 
товар к,атор хусусиятлари билан аввалги айирбошлаш восита­
си булиб хизмат к,илган товарлардан ажиралиб турадиган то­
вар булиши керак эди.
Узок, муддат сакдаш мумкинлиги, узок, масофага олиб бо­
риши кулайлиги, табиатда камёб булиб, кам микдор булсада, 
к,адри-к,имматини юк,орилиги, сифат жих,атдан бир хиллиги
к,адри-к,имматини йук,отмай осон булиниши ва кушилиши 
туфайли шундай хусусиятларга нодир металлар кумуш, мис 
ва олтин эга булиб, улар хар кандай товарга айирбошланади 
ва умумий эквивалент ролини уйнайди ва шундай хоссага эга 
булган товар пул деб аталган.
Пулнинг келиб чик,иши товарлар дунёсини икки кутбга 
булиб юборди. Бир томонда нафликни ифодаси булган товар­
лар Т-турса, иккинчи томонда к,ийматнинг моддийлашган 
ифодаси булган П-турадиган булди.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish