Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


II.4. БОЗОР ИКГИСОДИЁТИНИНГ МАЗМУНИ ВА АСОСИЙ


bet56/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

II.4. БОЗОР ИКГИСОДИЁТИНИНГ МАЗМУНИ ВА АСОСИЙ
БЕЛГИЛАРИ. БОЗОР ВА УНИНГ ТУЗИЛИШИ.
БОЗОР ИНФРАТУЗИЛМАСИ
Хозирги замон дунё мамлакатлари икгисодиётининг асо- 
сини бозор икгисодиёти таш кил этади ва у ер юзидаги барча 
цавлатларда х,ар хил даражада ва узига хос хусусиятлар билан 
ривожланмокда ва амал килмокда.
Бозор икгисодиёти деганда, энг аввало куз олдимизга бо­
зор тушунчаси келади. Чунки бозор икгисодиётининг марка- 
зида албатта табиий бозор туради. 
Хуш, бозор узи нима? 
У 
кандай тушунча, категория?
Халк орасида бозор деганда харидор билан сотувчи учра- 
шиб савдо-сотик киладиган алох1ида жой тушунилади. Чунки 
биринчи бор бозор энг аввало сотувчи ва харидорларнинг уз 
молини айирбошлайдиган жой тарикасида пайдо булган.
Мехмат таксимотининг чукурлашуви, ^унармандчиликнинг 
ривожланиши натижасида олди-сотди килиш учун махсус жой, 
майдонлар ажратилган. Шу жой (майдон) бозор деб аталиб, 
киш илар бир бирлари билан олди-сотди олиб борилаётган 
объектга айланган. Кддим даврларида товар айирбош лаш Т - 
Т куринишида яъни бир товарга бош ка товарни айирбошлаш 
шу жойда, бир вактда содир булган.
Ижтимоий мехнат таксимоти туфайли ижтимоий ишлаб чи- 
кариш нинг яна бири савдо - муомала сох1аси пайдо булди ва у 
товар-пул хдракатини тезлаштирувчи, истеъмолчи билан иш ­
лаб чикарувчини боглайдиган воситачига айланди, ишлаб 
чикарувчилар билан истеъмолчилар уртасидаги алокалар бе- 
восита эмас, балки билвосита яъни савдогарлар, тижоратчи- 
лар, воситачилар оркали амалга ош ириш йулга куйилди. На­
тижада бозор тушунчасининг мазмуни узгариб, янги маъно 
касб этди, товар-пул муомаласининг янги шакли сифатида 
намоён була бошлади. Натижада бозорни факат олди-сотди 
Киладиган жой деб таърифлаш борликни етарли даражада 
ифодалай олмай колди, ва бозорни янгича айирбош лаш ало- 
Каси, муносабат шаклида х,ам тушуниладиган булди. 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish