Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet58/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

а) Воситачилик килиш 
- айирбошлаш оркали ишлаб чика­
риш билан истеъмолни б о т а й д и . Бозор ишлаб чикарувчи ва 
истеъмолчини боглаб нарх (фойда, зарар) ёрдамида икгисо­
диётнинг асосий муаммоси «Нима»?, «Кднча»?, «Кимга»? 
масаласини ечади.
б) Нарх белгилаш 
- бозорда нарх талаб ва таклифга караб 
белгиланади ва шунга кура мувозанат нархи шаклланади ва 
бозор мувозанати пайдо булади.
в) Иктисодиётни тартибга солиш 
- бозорда нарх узгариши 
оркали талаб ва таклиф бир-бирига мослашади ва мувофик 
равишда барча ресурслар микродараж ада-фирм а, корхона, 
хужаликлардан тортиб макродаражада - мамлакат микёсида 
таксимланади. Бозор ёрдамида икгисодиётнинг асосий нис- 
батлари белгиланади.
г) Назорат килиш 
- ишлаб чикарилган товарлар, хизмат­
лар канчалик сифатли, истеъмолчи талабига мос, ёки мос 
эмаслигини, товар ишлаб чикариш учун сарфланган сарф- 
харажатларни \а м назорат килади.
д) 
Рагбатлантириш 
- бозор талаб ва таклиф нисбати асоси­
да шаклланадиган нарх ёрдамида, зарур, ноёб, сифатли то­
варлар ишлаб чикариш ни рагбатлантирса, аксинча э\ти ёж и- 
га керак булмаган, сероб, сифатсиз ёки ортикча харажат килиб 
ишлаб чикарилган, талабга мос булмаган товарларни касодга 
учратиб, уларни ишлаб чикариш ни камайтиради ёки тухтади.
е) Ахборот бериш 
- эх1тиёжларни кондириш учун кандай 
товар ва хизматларни ишлаб чикаришни бозор белгилайди. У 
нарх ва талаб эластиклигида ифодаланади ва улар ишлаб чи- 
карувчиларга етказилади.
ж) Хужалик (бозор) субъектларининг манфаатларини 
руёб- 
га чикариш х,ам бозор оркали юз беради. У кандай даражада 
амалга ош иш ига караб ишлаб чикарувчилар, сотувчилар та- 
бакаланиши юз беради.
з) Бозор ресурсларни тежашга, иктисод килишга ундайди -
у сарфланган хараж атларни канчалик уринли эканлигини 
аниклайди, харажатларни пасайтиришга, бунинг учун янги 
техника-технологияни куллаш, мех,натни таш кил этиш нинг 
энг самарали йулларини кидиради.
Бозор вазифалари барчаси бир-бири билан чамбарчас бог­
л и к б^либ, биргаликда амал килади.
- 6 3
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бозор икгисодиётининг вазифалари билан бирга энг му- 
\и м белгилари хам мавжудки улар: 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish