Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


тиради. 3)Даромадларнинг чекланмаслиги - кушимча даромад то-


bet60/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

тиради.
3)Даромадларнинг чекланмаслиги - кушимча даромад то-
пишга инти лишни кучайтиради. Бу эса бой булишга хавас икти­
содий фаолиятни юзага келтиради.
- 6 4
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бозор щтисодиётининг уч асосий ривожлантирувчи кучи хам
мавжуд: Талаб ва таклиф, ракобат, нарх.
Шундай к;илиб, бозор иктисодиёти эркин иктисодий фао- 
лиятга асосланган товар-пул муносабатлари булиб, хар бир 
инсонга уз фаолият натижасини уйлаб окилона хужалик юри- 
тишни рагбатлантирувчи демократик иктисодиётни вужудга 
келтиради.
Бозорнинг таркиби, тузилиши 
хилма-хил булиб, умум кабул 
килинган турлари мавжуд эмас. Бозор муносабатлари бир-би- 
рига боглик ва бир-бирини таказо этувчи мураккаб ички ту- 
зилишга эгадирки, уни изохлаганда хар хил мезонлар асос 
Килиб олинади. Бунда бозорнинг етуклик даражаси, сотила- 
диган, харид килинадиган товарлар тури, бозор субъектлари- 
нинг хусусияти, бозор микёси, бозорни ж ойлаш иш и, икти­
содий алокалар хусусияти хисобга олиниш и зарур.
1. Бозор энг аввало мулк турлари буйича: давлат, хусусий,
аралаш мулкка асосланган бозорга булинади.
2. Товар ишлаб чикарувчилар таркиби буйича бозор: давлат
корхоналари, ижара, хусусий, оилавий, кооператив, якка тар-
тибдаги хужаликлардан иборат булади.
3. Мамлакатда савдо-сотикни ташкил этиш турлари буйича
хам бозор турланади.
Бозор иктисодий объектлари буйича бир неча турга були­
нади.
а) Истеъмол товарлари ва хизматлар бозори: 
озик-овкат - 
лар товарлари бозори, ноозик-овкат товарлари бозори, хиз­
матлар бозори.
б) Ишлаб чикариш омиллари бозори: 
Ишчи кучи (мехнат) 
бозори, ишлаб чикариш воситалари, хом-аш ё бозори.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish