Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Товарларни четдан эркин олиб келиш ёки олиб чицишга


bet62/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

9. Товарларни четдан эркин олиб келиш ёки олиб чицишга
Караб бозор очик ва ёпик бозорлар мавжуд.
Очик бозор 
одатда чет эл мамлакатлари учун очик булган
- 6 6
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


миллий ва давлатлараро регионал бозор булиб, бож тулов 
билан х,имояланмайди ва зарур товарлар чекланмаган мик,- 
дорда мамлакатга келтирилади. Ж ахон бозори Уз талаби билан 
очик бозор хисобланади ва унда барча мамлакатлар уз товар­
лари билан бемалол цатнаша оладилар.
Ёпик бозор-ички 
миллий бозорга хос булиб, ундаги товар­
лар турлари, аввало махдлий ишлаб чицариш тармокдарининг 
ривожланиш даражасига б о т и к , булади. М иллий, м а\аллий 
бозор бир товар учун очик, булса, иккинчиси учун ёпик, були- 
ши мумкин. Бундай вакгда иктисодий протекционизм сиёса­
ти кулланилади.
Бозор иктисодиёти товар - пул муносабатларига асослан­
ганлиги туфайли унинг уз объекти ва субъектлари мавжуд. 
Бо- 
зордаги турли-туман товарлар ва хизматлар бозор объекти- 
нинг хилма-хиллиги ва микдори ишлаб чицариш нинг кай да­
ражада ривожланганлигини кУрсатади. Ишлаб чицариш к,ан- 
чалик ривожланган булса, бозор объектлари шунчалик ку.п ва 
хилма-хил булади. Ривожланган мамлакатларда бозорга х,ар 
куни бир неча минглаб товар ва хизматлар таклиф этилади.
Товар муомаласида иш тирок этувчилар 
бозор субъектлари
булиб, улар жисмоний ва юридик шахслар ваколатини олган 
алохида шахслардан, хужалик субъектларидан тортиб, то ай- 
рим олинган давлатларгача хам булиши мумкин.
Бозорнинг савдо-сотицни маълум белги, аломатларига караб
купгина бутинларга, кнсмларга ажратилиши бозор сегменти деб
аталади. Сегмент бозорнинг кичик 
кис ми булиб, бу ерда хари- 
дорлар гурухи чекланган ва уларга маълум турдаги товарлар 
сотилади. Бозорни сегментларга ажратиш икки нарсага: а) 
мехнат таксимоти чукурлашиб, хилма - хил товарлар ишлаб 
чикари ли ш и ва уларнинг маълум гурух истеъм олчиларга 
мулжалланганлиги. б) истеъмолчиларнинг иж тимоий-икгисо- 
дий жихатдан табакаланишуви, улар талабини узаро фаркда- 
нишига боглик.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish