билан, унга сарфланган ресурслар, маблаглар ёки сарфлан
ган харажатларга нисбати билан аниклаш мумкин.
Бозор икгисодиёти шароитида ишлаб чикариш самарадор-
лигининг асосий курсаткичи олинган фойданинг харажатларга
нисбати ёки рентабеллик-даромадлик, фойдалилик даражаси
билан аниклаш кенг кулланилади. Бу жами олинган фойда
нинг (Ф) ишлаб чицариш харажатларига (ИХ) нисбати би
лан аникланади,
Г) 1 _
ф
1
—
*
100
%
их
Р
- фойда нормаси- рентабеллик, даромадлик даражаси
Ф - хосил килинган фойда.
ИХ - сарф-харажатлар.
Ишлаб чикариш самарадорлиги куп киррали булиб, унинг
учун, бир неча курсаткичлардан: мехнат унумдорлиги, капи
тал унумдорлиги, ердан фойдаланиши самарадорлиги, мах-
сулотнинг
мехнат сигими, материал сигими, энергия сигими
курсаткичларидан фойдаланиб, ишлаб чикаришда катнашган
капиталнинг, хар бир суми хисобига олинган махсулот, хар
бир гекгар ердан олинган махсулот, ишлаб чикарилаётган хар
бир махсулот
бирлигига сарфланган мехнат, энергия ва мод
дий ашёлар сарфи билан хам аниклаш мумкин.
Ишлаб чикариш самарадорлигини оширишга куйидаги
омиллар бевосита таъсир курсатади:
а) ишлаб чикаришда янги техника ва технологиядан кенг
фойдаланиш;
б) ишлаб чикаришни ихтисослаштириш ва кооперация-
лаш;
в) ишлаб чикаришнинг таркибий кисмини узгартириш ва
бозор икгисодиёти талабларига мослаштириш;
г) ишлаб чикаришда банд булган ходимларнинг хар бири
нинг уз мехнати натижасидан манфатдорлигини ошириш.
д) чекланган ресурслардан тежаб-тёргаб фойдаланиш, си-
фатли ва арзон хом ашёлар ва
энергия турларини кУллаш,
е) ердан фойдаланиш ва хосил олишда хозирги замон тех-
нологияларини кенг жорий этиш; дехкончиликда экинлар-
нинг янги хосилдор навларини ва чорвачиликда махсулдор
чорва моллари зотларини купайтириш;
-
32
-
www.ziyouz.com kutubxonasi
ж)
ишлаб чицаришда банд булган ходимларнинг билим
савияси,
малакаси ва махоратини ошириш;
Юцорида курсатилган ушбу омиллар икгисодиётнинг бар
ча сохаларида ишлаб чицариш самарадорлигини оширишга
таъсир этадиган умумий ва асосий омиллар булиб, шунинг-
дек хар бир соцанинг, тармокнинг узига хос куплаб омилла
ри борки, улардан унумли фойдаланиш ишлаб чикариш са
марадорлигини янада оширишга имконият яратади.
1.5. ИЖТИМОИЙ-ИКГИСОДИЙ ТИЗИМЛАР
Хужалик юритиш борасида кишилар уртасида иктисодий
алокалар, муносабатлар юзага
келади ва улар маълум тизим
шаклда намоён булади. Хар бир мамлакат иктисодиёти катта
бир тизим булиб, у турли-туман фаолият турларини камраб
олади. Иктисодий фаолият маълум иктисодий тизим шарои
тида амалга ошади.
Маълумки, инсоният хаётининг моддий асоси ишлаб чи
кариш булиб, у технологик жихатдан цул мехнати га таянган
ва машиналашган ишлаб чикаришдан, махсулотларнинг икти
содий шаклига караб эса,
Download
Do'stlaringiz bilan baham: