Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


Ишлаб чикариш кучлари - кишилар ва ишлаб чикариш воси-


bet31/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

Ишлаб чикариш кучлари - кишилар ва ишлаб чикариш воси-
таларидан ташкил топади. Ишлаб чикариш воситалари мехнат
куроллари ва мехнат предметлари, ашёларидан иборат булади.
Ишлаб чикариш муносабатлари эса ишлаб чикариш воси- 
таларига мулкчилик муносабатлари, ишлаб чикариш жараё­
нида ижтимоий гурухларнинг тутган урни, улар уртасида ф а­
олият айирбошлаш, яратилган махсулотни таксимлаш, ис­
теъмол муносабатларида намоён булади.
2) Цивилизион (маданийлашган) йуналиш 
жахон тарихини 
ягона холда, цивилизациянинг усиши, юксалиши, узгариши 
натижасида тизимларнинг хам узгаришини хисобга олади. Бу 
карашларда инсоният олдида турган асосий муаммоларнинг 
узаро богликлиги, синфий ва миллий кадриятларга устунлик 
берилади. Бу йуналишда мехнат унумдорли'гининг усиши би­
лан боглик булган узгаришлар; саноат революцияси, кишлок 
хужалигидаги узгаришлар, илмий-техникавий узгаришлар
хизмат курсатиш (савдо, маиший хизматлар, илм-фан, мада- 
ният) сохаларига ахолини жалб этиши кескин ошади.
Фан-техника, технология ва ахборот тизимидаги узгариш­
лар натижасида утган асрнинг 60-йилларида 
«Ривожланиш бо­
скичлари» 
назарияси пайдо булиб, бу назарияда икгисодий 
тараккиёт боскичларининг етуклик даражасига караб тизим- 
ларга булинади. 
«Ривожланиш боскичлари» назариясининг асос-
- 3 4
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


чилари У. Ростоу, Дж. Гелбрейт, Р.Арон ва бопщалар жамият
тараккиётини уч боскичга: индустрлашган давргача булган жа­
мият, индустрлашган жамият, юкори индустрлашгаи-ахборот-
лашган жамиятларга булиб курсатадилар.
Улар бунда индустрлашган давргача булган жамиятнинг асо­
сий белгилари: 
кишлок хужалигининг устуворлиги, йирик ер 
эгаларининг хукмронлиги, мехнат куролларининг оддийлиги 
туфайли кул мехнатининг устунлиги, мехнат унумдорлиги- 
нинг пастлиги, ахолининг асосан, кишлок хужалигида банд- 
лиги, мехнат таксимотининг саёзлиги, жамгариш имконияти 
чекланганлиги;

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish