Мавзу: Векторлар. Векторлар устида чизиқли амаллар. Икки векторни скаляр кўпайтириш


Исбот: (*) муносабатнинг ҳол учун ўринли эканлиги равшан. бўлсин. Юқоридаги хоссаларга кўра Исбот тугади



Download 493,5 Kb.
bet5/6
Sana22.07.2022
Hajmi493,5 Kb.
#838225
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Vektorlar ustida amallar

Исбот: (*) муносабатнинг ҳол учун ўринли эканлиги равшан. бўлсин. Юқоридаги хоссаларга кўра
Исбот тугади.
Ортонормаланган базис учун

Исбот: Скаляр кўпайтма таърифидан

Исбот тугади.
Таъриф. Иккита вектор ортогонал дейилади, агар улар орасидаги бурчак 900 бўлса.
2. Скаляр кўпайтманинг координаталардаги ифодаси.
вектор фазода ортонормаланган бизисни олайлик. векторлар бу базисга нисбатан ва координаталарга эга бўлсин:

Юқоридаги хоссаларга асосан

муносабатни ёза оламиз, юқоридаги 7-хоссани эътиборга олсак,
(1)
Демак, координаталари билан берилган икки векторнинг скаляр кўпайтмаси бу векторлар мос координаталари кўпайтмаларининг йиғиндисига тенг.
Натижалар. 1. векторнинг узунлиги унинг координаталари квадратларининг йиғиндисидан олинган арифметик квадрат илдизга тенг:

2. Икки вектор орасидаги бурчак ушбу формула бўйича ҳисобланади:
,
бу ерда ва векторлар орасидаги бурчак.
Координаталари билан берилган векторлар учун
. (2)
3. векторларнинг перпендикулярлик шарти қуйидагича бўлади:

Ҳақиқатан, (1) дан

3.Vеktоrning йўналтирувчи косинуслари.
Одатда векторнинг координата ўқлари билан ташкил қилган бурчакларининг косинуслари унинг йўналтирувчи косинуслари дейилади.
векторнинг йўналтирувчи косинуслари унинг координаталари орқали қуйидагича аниқланади:
, , .(3)
Ҳақиқатан, масалан, учун формула қуйидагича исботланади:

Бирлик векторнинг координаталари унинг йўналтирувчи косинусларидан иборат, яъни агар бўлса, .
(3) га кўра
(4)
формулани ҳосил қилиш мумкин, яъни векторнинг йўналтирувчи косинуслари квадратларининг йиғиндиси бирга тенг.

Download 493,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish