Мавзу: Векторлар. Векторлар устида чизиқли амаллар. Икки векторни скаляр кўпайтириш


Таъриф: векторнинг сонга кўпайтмаси



Download 493,5 Kb.
bet3/6
Sana22.07.2022
Hajmi493,5 Kb.
#838225
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
Vektorlar ustida amallar

Таъриф: векторнинг сонга кўпайтмаси деб, шундай векторга айтиладики, бўлганда нинг йўналиши нинг йўналиши билан бир хил, да нинг йўналиши нинг йўналишига тескари бўлиб, векторнинг узунлиги эса векторнинг узунлиги билан сон модулининг кўпайтмасига тенг. Бу кўпайтма шаклида белгиланади.
Бу таърифдан бевосита қуйидаги хулосалар келиб чиқади:
вектор учун ;
учун ;
вектор учун , ;
ва векторлар ўзаро коллинеардир.
Шуни таъкидлаймизки, бирор векторни ўзининг узунлигига тескари сонга кўпайтирилса, шу вектор йўналишдаги бирлик вектор (орт) ҳосил бўлади, яъни

Теорема: Агар ║ бўлса, у ҳолда шундай сон мавжудки,
(3)
бўлади.
Исбот. ║ бўлгани учун қуйидаги уч ҳол бўлиши мумкин:
1) бўлса, бўлиб, бундан бу ҳолда бўлади.
2) бўлса, бўлиб, бундан бу ҳолда бўлади.
3) бўлганда ;бундан . Теорема исботланди.
Демак, векторни сонга кўпайтириш таърифидан ва бу теоремадан бундай хулоса чиқарамиз; ║ . Шундай қилиб (3) муносабат векторлар коллинеарлигининг зарурий ва етарли шартидир.
Векторни сонга кўпайтириш қуйидаги хоссаларга эга:
Гуруҳланиш хоссаси. Ихтиёрий вектор ва ҳар қандай сонлар учун

муносабат ўринлидир.
Ҳар қандай вектор ва ихтиёрий сонлар учун

муносабат ўринли.
Ҳар қандай векторлар ва ихтиёрий учун

муносабат ўринлидир.
Шундай қилиб, барча озод векторлар тўплами да аниқланган векторларни қўшиш ва векторни сонга кўпайтириш амаллари қуйидаги хоссаларни қаноатлантирар экан:
10. (қўшишнинг ассоциативлиги).
20. (қўшишнинг коммутативлиги).
30. учун (ноль векторнинг мавжудлиги).
40. учун (қарама-қарши векторнинг мавжудлиги).
50. (векторни сонга кўпайтиришнинг сонларга нисбатан ассоциативлиги).
60. (векторни сонга кўпайтиришнинг сонларни қўшишга нисбатан дистрибутивлиги).
70. (векторларни қўшишга нисбатан сонга кўпайтиришнинг дистрибутивлиги).
80. .
Бу саккиз хоссани қаноатлантирувчи векторлар тўплами вектор фозо(ёки чизиқли фазо)деб аталади.

Download 493,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish