Мавзу: усмалар. Усмалар хакида умумий тушунчалар усманинг усиши



Download 114,5 Kb.
bet12/14
Sana09.06.2022
Hajmi114,5 Kb.
#648535
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14
Bog'liq
6. Ўсмалар.

Монгол доги – кукимтир-жигар ранг пигментли доглар, бола тугилгандан кейин 1-2 кун ичида пайдо булади, асосан осиё халклари орасида учраганлиги туфайли шундай номланган. Бу доглар бола 4 ёшга тулганда, уз – узидан йуколиб кетади. Аслида улар думгаза сохасида пайдо булиб, юзаси силлик, улчамлари диаметрида 10 см атрофида булади. Кукимтир ранг меланоцит хужайраларини дерма ичида чукур жойлашганлиги туфайлидир.
Лентиго. Овал ёки эллипсоид шаклли, атроф тукималрдан кескин ажралиб турувчи, кунгир кора ёки кора рангдаги хосила. Асосан кул ва оёклар терисида учрайди. Солитар, баъзан эса куп сонли булиши мумкин.
Эфелид (сепкиллар) – тананинг очик сохаларида, юзда, буйинда, елка, куллар ва белнинг юкори кисмларида учрайди. Табиатан малла ранг ва териси инсоляцияга сезувчан инсонларда учрайди. Дастлаб 5-8 ёшларда пайдо булиб, кейинчалик ортиб боради.
Усма олди холатларига Дюбрей меланози ва Гетчинсон меланотик доглари киритилади.
Меланин хосил кулувчи тукиманинг хавфсиз усмаларига невуслар киритилган.
Пигментли невуслар куйидаги турларга булинади: 1) чегарадаги; 2) дерма ичи невуси; 3) мураккаб невуслар; 4) эпителиоидли; 5) галоневус; 6) гигант пигментли невус; 7) инволюцион невус; 8) баллон хосил килувчи хужайралар невуси; хаворанг невус. Булар ичида энг кенг таркалганлари лерма ичи невуси ва мураккаб невуслар.
Меланома (меланосаркома) – инсонларда учрайдиган энг хавфли усмалардан бири. Усма тез усади, жуда эрта гематоген ва лимфоген метастазлар беради. Организмнинг турли пигментли хужайралар бор сохаларида ривожланади. Усма тукимаси полиморф тузилишга эга, хужайраларда кескин атипизм аникланади. Кларк таснифига кура куйидаги формалари фаркланади: юза таркалган, хавфли лентиго сифат ва тугунчали. Касалликнинг прогнозида усма тукимасини дермага ва тери ости ёг клетчаткасига кай даражада чукур усиб киргани катта ахамиятга эга. Усмани вертикал усишини 5-боскичи фаркланади. Меланомалар пигментли ва пигментсиз булиши мумкин.


МАРКАЗИЙ НЕРВ СИСТЕМАСИ ВА МИЯ КОБИКЛАРИ УСМАЛАРИ

Нерв системаси усмалари марказий, периферик, вегетатив ва шу системага кирувчи мезенхимал элементлардан ривожланиши мумкин. Бу усмалар хавфсиз ва хавфли булади. Шуни алохида кайд этиш лозимки, агар усма марказий нерв системасида (бош ва орка мия) жойлашган булса, тузилишидан катъий назар кечиши хавфли хисобланади. Марказий нерв системаси усмаларининг яна бир хусусияти – уларни факат бош мия ва орка мия сохасига метастаз беришидир.


Марказий нерв системасининг усмалари нейроэктодермал ва менинготомирли усмаларга булинади.

Download 114,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish