Мавзу: Қурилиш саноати корхоналарини иқтисодиёти ва ташкил этилиши



Download 0,59 Mb.
bet7/74
Sana10.07.2022
Hajmi0,59 Mb.
#773578
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   74
Bog'liq
Қурилиш материаллари корхоналарининг иқтисодиёти

1.9. Тармоқ ресурслари
Асосий фондлар ва уларнинг ишлаб чиқариш жараёнидаги ўрни.
Ишлаб чиқариш корхонасининг асосий фондлари деб, узоқ давр мобайнида хизмат қиладиган, табиий кўринишини ўзгартирмаган ҳолда, ейилиши давомида ўз қийматини ишлаб чиқаришнинг маҳсулотга аста – секин, қисмлаб ўтказиб борадиган, моддий бойликлар йиғиндиси ёки ишлаб чиқариш воситаларининг бир қисмига айтилади.
Асосий фондлар ишлаб чиқариш ва ишлаб чиқариш жараёнида бевосита иштирок этувчи фондлардир. Асосий ишлаб чиқармайдиган фондлар корхона қарамоғида бўлади бўлади, лекин ишлаб чиқариш жараёнида бевосита иштирок этмайди. Буларга болалар боғчалари, турар жой бинолари, маданий ва маиший хизмат кўрсатиш муассалари ва ҳоказолар киради.
Асосий ишлаб чиқариш фондлари актив ва пассив қисмларга бўлинади.
Актив қисм асосий ишлаб чиқариш фондларига, маҳсулот тайёрлаш технологик жараёнида бевосита иштирок этувчи фондлари киради. Пассив қисм фондлари технологик жараёнида амалга ошиши учун керакли шарт-шароитларни яратиб беради лекин бу жараёнида бевосита иштирок этмайди.
Актив ишлаб чиқариш фондларига қуйидагилар киради:
1. Машина ва ускуналар (ишчи машина ускуналар, босим ускуналари, ўлчаш, назорат, лаборатория ва бошқа ускуна ва механизмлар).
2. Технологик транспорт (технологик жараёнида иштирок этувчи барча тур транспорт воситалари).
3. Узатувчи ускуналар (трубоузаткичлар, электр линиялар ва бошқа тур энергия узатувчи ускуналар).
4. Асбоблар, хўжалик инвентарлари ва бошқа узоқ хизмат қилувчи моддий бойликлар.
Пассив қисм асосий фондларига қуйидагилар киради:
1. Ишлаб чиқариш, омборхона, хизмат кўрсатиш, хўжалик, маъмурий ва бошқа бинолар.
2. Иншоотлар (тўғонлар, сув минралари, завод ички темир йўли).
Асосий фондларнинг ишлаб чиқариш структураси уларнинг актив Факт ва пассив Фпас, қисмлари нисбати билан белгиланади:
Sакт = Sпас=
Асосий ишлаб чиқариш фондларининг ейилишини компенсациялаш учун амортизацион ажратмалар белгиланади. Амортизацион ажратмалар реновация учун ва капитал таъмир ажратмаларга бўлинади. Амортизацион ажратмалари нормаси Н қуйидагига тенг:

Download 0,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish