Мавзу: нeрв тизими фаолияти бузилишида фармацевтик ёрдам тамойиллари


Бош оғриғининг патогенетик типлари



Download 37,77 Kb.
bet2/9
Sana24.02.2022
Hajmi37,77 Kb.
#246158
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
FARM YORDAM 2

Бош оғриғининг патогенетик типлари


Бош огригининг кон томирли типи – огрик сикувчи босимли булиб кунгил айнаши, куз олдини нг коронгулашиши , куз тиниши билан давом этади; баъзан огрик санчикли, бош босими ортиши , эзилцҳ хисси булади. Томирли огрик ётганда, бошни эгиб ишлаганда зураяди. Бу тип бош огриги бош мия кон томирларининг тонуси бузилганда пайдо булади.
Мушакли зурикиш бош огриги- симпатик нерв системасининг тонуси ошиши (хафаконлик, кучли асаб бузилиши, юкумли захарли касалликларда, гармонал бузилишларда, гипертония касаллиги), бир сохадаги патологик санчиклар (куз, кулок, бурун бушлиги касалликлари, буйин остехондроси) натижасида каелиб чикадиган бош юмшок тукималарининг чузилиши ва эзилишидан келиб чикади. Бошнинг «халкасимон» тортилиб огриши, шовкинни, ёругликни кутараолмаслик асабийлик билан давом этади.
Ликвородинамик типли бош огрги- орка мия суюклиги секрациясининг, окувчанлигининг бузилиши натижасида келиб чикади ва бош кутисининг босимини ошишига (усимталар мия обссесси жарохат натижасида миянинг яллигланиши кон айланишининг бузилиши натижасида миянинг шишиши) ёки унинг пасайишига (яллигланиш жарёнида ёки мия кобик жарохати натижасида орка мия суюлигининг ишлаб чикаришининг пасайиши) сабаб булади. Бу тип бош огргининг хусусиятлари: мижигланиб огриши, «ичкаридан ташкарига» босим хисси, кучанганда, юталганда огрикнинг кучайиши, бош холатининг узгариши огркнинг кучайишидир. Бунда учокли неврологик симптомлар менингиал синдромлар шувирнинг «онгнинг» бузилиши хам кузатилиши хам мумкин.
Неврогогик типдаги бош огриклар- патологик огрик импулслари учоги марказий структураларида жойлашган. Бунда огриклар хуружсимон, пароксизмал булиб зардалангада огрик хуружлар и юзага чикадиган, кушни сохаларга таркаладиган триггер (бошлангич) сохалари булади. Буморлар бу огрикларни «ук отгандек», «ток ургандек», «чакмок ургандек» деб тасвирлашади.

Бош огригининг куп учрайдиган сабалари


  • Эмоционал зурикиш, стресс

  • Юкумли касалликлар айникса интоксикация берадиганлари (грипп, овқатдан захарланишш ва бошкалар)

  • Бурун бошлигининг яллигланиши (синусид)

  • Куз хасталиклари- глоукома лисопиянинг Юқори даражалари

  • Гипертоник криз

  • Бош мия касалликлари:

- бош мия усимталари;
- мия кобигининг босимини ортиши
- яллигланиш (менингит, энсифалит арахноидит);
- бош мия кон айланишининг бузилиши

  • Сезги нервларнинг касалликлари ( невралгиялар купинча уч уч башокли нерв)

  • Гармонал бузилишлар (ментруация олди синдроми гипогликомия)

  • Темир моддасининг этишмовчилиги анемияси

  • Мигрен, мия артериялари тонусининг бузилиши натижачсида

  • Психоген бош огриклари

  • Босимли бош огриклар (аник сабаби юк, бош мия мускуллари зурикишига олиб келадиган холатлар мавжуд

  • Дориларни нотугри куллаш

Афсуски бош огргидан факат катталар эмас балки ёш болалар хам азият чекадилар. Уларнинг шикояти турли хил булгани сабабли диогностика килиш ва даъволаш кийиндир.Болалар куришининг бузилишига, кунгил айнаши бирдан пайдо булиб утиб кетадиган корин огрикларига, аммо камдан кам бош огригига шикоят килишлари ота оналарини хам, шифокорларни хам диагнос куйишда зурлантиради.
Болаларда, барча бош огриги куринишлари ичида купинча икки тури: мигрен ва зурикиш бош огриклари учраб туради. Мигренда бош огриги икки соатдан , икки кунгача давом этади. Огрик бошнинг бир тарафида хуружли, жуда кучли булиб болани узинини нормал тутишидан, югуриши, сакраши, кувнашдан махрум килади. Баъзан кунгил айнаш кайд килиш корин огриги, ёругликни , хидларни кутараолмасликка шикоят килади. Шунингдек, болалар куришининг бузилиши сабабсиз куркув, баъзан лёк кулларда сезишнинг бузилцҳига шикоят киладилар.
Зурикиш бош огриклари эпизодик булиб, ярим соатдан бир хафтагача давом этади.
Бош огриги икки тарафлама доимий, аммо боланинг харакатчанлигига таъсир килмайди. Мигрендаги каби кунгил айнаш ва бошкалар учрамайди.

Download 37,77 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish