Мавзу: ИҚтисодий-демография ва инсон капитали фанининг предмети ва вазифалари


Инсон капитали тор маънода – инсоннинг интеллекти, соғлиғи, билими, сифатли ва унумли меҳнати ҳамда унинг турмуш сифатидир



Download 6,85 Mb.
bet3/4
Sana25.03.2022
Hajmi6,85 Mb.
#509838
1   2   3   4
Bog'liq
~$4-мавзу 89818

Инсон капитали тор маънода – инсоннинг интеллекти, соғлиғи, билими, сифатли ва унумли меҳнати ҳамда унинг турмуш сифатидир.

  • Инсон капитали тор маънода – инсоннинг интеллекти, соғлиғи, билими, сифатли ва унумли меҳнати ҳамда унинг турмуш сифатидир.
  • Кенг маънода инсон капитали – бу иқтисодий ривожланишнинг интенсив ишлаб чиқариш омили, жамият ва оилани ривожлантириш, меҳнат ресурсларининг билимли қисми, интеллектуал ва бошқарув меҳнати, яшаш ва иш жойи муҳитидир. Улар инсон капиталини ривожлантиришнинг ишлаб чиқариш омили сифатида самарали ва оқилона амал қилишини таъминлаши керак.

Инсон капитали назарётчилари

“Инсон капитали” концепцияси 1950 йиллар охири 1960 йиллар бошларида ўзининг замонавий белгиларига, аввало чикаго мактаби намоёндалари Т.У. Шульц, Г. Беккер, Дж. Минцер, Б. Вейсборг ва бошқа олимлар туфайли эга бўла бошлаган. “Инсон капитали” концепциясига бўлган қизиқишнинг кучайишига, миллий даромадни кўпайтириш учун жисмоний капиталга киритиладиган инвестициянинг ўзи етарли эмаслиги, балки инсон капиталига киритиладиган инвестициялар яшаш даражасини оширишни таъминлашини тушуниб етиш ҳам сабаб бўлган

  • “Инсон капитали” концепцияси 1950 йиллар охири 1960 йиллар бошларида ўзининг замонавий белгиларига, аввало чикаго мактаби намоёндалари Т.У. Шульц, Г. Беккер, Дж. Минцер, Б. Вейсборг ва бошқа олимлар туфайли эга бўла бошлаган. “Инсон капитали” концепциясига бўлган қизиқишнинг кучайишига, миллий даромадни кўпайтириш учун жисмоний капиталга киритиладиган инвестициянинг ўзи етарли эмаслиги, балки инсон капиталига киритиладиган инвестициялар яшаш даражасини оширишни таъминлашини тушуниб етиш ҳам сабаб бўлган

4.Инсон капитали иқтисодий-демографик ривожланишнинг асосий омили сифатида

  • ХХ асрнинг дастлабки даврида инсон омилининг ижтимоий-иқтисодий ривожланиш ва миллий бойликни яратишда борган сари аниқ бўлиб борди. Жаҳон банкининг дунёнинг 192 мамлакатидан олган маьлумотлари асосида амалга оширган баҳосига биноан 1990 йилларнинг ўртасида жаҳон бойлигининг 64% - инсон капитали, 15% -табиий ресурслар ва 21% - табиий капиталга тўғри келишини аниқлади. Бундан 100 йилча олдинги даврда ушбу нисбат тамомила тескари бўлган (World bank, 1995). XX аср охирида АҚШ, Хитой, Германия, Буюк Британия каби мамлакатларда инсон ресурслари улушига миллий бойликнинг 75-80% тўғри келган. Шу вақтнинг ўзида Россияда (энг аввало табиий ресурслар билан жуда яхши таьминланганлиги туфайли) ушбу кўрсаткич атига 50%га тенг бўлди(Нестеров,2001).
  • World Bank, 1995
  • Инсон капиталини моддий капиталдан ажратиб турувчи бир қатор хусусиятлар мавжуд. Ҳозирги кунда инсон капитали жамиятнинг асосий бойлиги ва иқтисодий ўсишнинг асосий омилидир. Чунки, айнан инсон капитали янги қиймат яратиш ва капиталнинг моддий унсурларида ўз аксини топган эски қийматни сақлаш хусусиятига эга. Таҳлиллар натижасида инсон капиталининг моддий капиталдан куйидаги фаркли жиҳатлари ажратилди:

Download 6,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish