Мавзу. Илк ўспиринлик даврида касбий ижтимоийлашув муаммоси


Ш а х с — ижтимоий ва шахслараро муносабатларнинг махсули, онгли фаолиятнинг субъекти булмиш индивиддир



Download 278,32 Kb.
bet4/15
Sana23.02.2022
Hajmi278,32 Kb.
#165324
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
LATIPOV Z PSIXALOGIYA

Ш а х сижтимоий ва шахслараро муносабатларнинг махсули, онгли фаолиятнинг субъекти булмиш индивиддир. Шахсга таалукли булган энг мухим тасниф хам унинг жамиятдаги мураккаб ижтимоий муносабатларга бевосита алокадорлик, ижтимоий фаолиятга нисбатан хам объект, хам субъект булишликдир. Шахсга тааллукли булган фазилатлардан энг мухими шуки, у шу ташки, ижтимоий таъсирларни уз онги ва идроки билан кабул килиб (объектни), сунгра шу таъсирларнинг субъекти сифатида фаолият курсатади. Оддий килиб айтганда, инсон боласи илк ёшликданок «менинг хаётим», «бизнинг дунё» деган ижтимоий мухитга тушади. Бу мухит уша биз билган ва хар куни хис киладиган сиёсат, хукук, ахлок оламидир. Бу мухит — келишувлар, тортишувлар, хамкорликлар, анъаналар, удумлар, турли хил тиллар олами булиб, ундаги куплаб коидаларга купчилик мутлок кушилади, баъзилар кисман кушилади. Бу шундай коидалар ва нормалар оламики, уларга буйсунмаслик жамият томонидан кораланади, таъкибланади. Шулардан келиб чикадиган хулоса шуки, шахс жамиятга нисбатан барча тартиб — коидаларни кабул килувчи субъект булса, жамият-ижтимоий интизом ва тартибнинг, маданиятнинг муфассал куринишидир. Шахс ижтимоий хулкига турли ташки кучлар таъсир килади: сиёсий, мафкуравий, иктисодий, маънавий, ахлокий ва бошкалар. Бу таъсиротлар мохиятан аслида жамият аъзолари булмиш шахслар уртасидаги узаро муносабатларнинг айрим алохида йуналишларини белгилаб беради. Шундай килиб, шахс турли ижтимоий муносабатлар тизими таъсирида булади ва куплаб ижтимоий институтлар (оила, махалла, укув масканлари, мехнат коллективлари, норасмий ташкилотлар, дин, санъат, маданият ва бошк.) билан боглик булади. Масалан, шахсдаги турли гоялар, фикрлар ва мафкура мафкуравий муносабатлар тизими таъсирида шаклланиб, улар бевосита оила, богча, мактаб ва бошка укув ва тарбия муассасалари оркали онгга сингдирилади. Агар бу таъсир унинг эътикоди даражасида кутарилса, ва унда яна янгидан-янги фикрлар ва гояларнинг пайдо булиши ва усишига олиб келса, шахс тараккиёти жараёнида шундай фаолият сохасини танлайдики, у уз кобилиятлари, малака ва куникмаларини ривожлантира бориб, зиёли сифатида ё укитувчи, ёки врач, ёки олим, кашфиётчи, мухандис булиб, элу-юртига хизмат килади.


Download 278,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish