Мавзу. Илк ўспиринлик даврида касбий ижтимоийлашув муаммоси



Download 278,32 Kb.
bet6/15
Sana23.02.2022
Hajmi278,32 Kb.
#165324
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15
Bog'liq
LATIPOV Z PSIXALOGIYA

Бу рол унинг уйга боргач бажарадиган «фарзандлик» роли (ота ва она, якин кариндошлар олдида) талаб ва имтиёзларидан фарк килади. Яъни, конкрет шахснинг узига хослиги ва кайтарилмаслиги у бажарадиган турли-туман ижтимоий ролларнинг характеридан келиб чикади. Шунга кура, кимдир «тартибли, баъмани, фозил, ахлокли ва одобли» дейилса, кимдир-беъмани, бебош, узгарувчан, иккиюзламачи (яъни, бир шароитда жуда кобил, бошка ерда — бетартиб) деган хаётий мавкега эга булиб колади. Хаётда шахс бажарадиган ижтимоий роллар куплиги сабабли хам, турли вазиятлардаги унинг мавкеи — статуси хам турлича булиб колади. Агар бирор рол шахс ижтимоий тасаввурлари тизимида унинг узи учун ута ахамиятли булса (масалан, талаба роли), у бошка ролларни унчалик кадрламаслиги ва окибатда, уша вазиятда бошкачарок, нокулай ва нобопрок мавкени эгаллаб колиши мумкин. Колаверса, ролларнинг куплиги баъзан роллар зиддиятини хам келтириб чикариши мумкинки, окибатда — шахс ички рухий кийинчиликларни хам бошдан кечириши мумкин. Масалан, сиртдан тахсил олаётган талаба сессия пайтида ишлаб турган корхонасига комиссия келиши ва унинг фаолиятини текшираётганлигини билиб, рухий азобга тушади: бир томондан, талабачилик ва унинг талаблари, иккинчи томондан — касбдошлар олдида уялиб колмаслик учун хар куни ишхонага хам бориб келиш. Хозирги ижтимоий-иктисодий вазият ва бозор муносабатлари шароитидаги ракобат мухити шахсдан бир вактнинг узида катор кобилиятлар ва малакаларни талаб килмокдаки, айникса, ёшлар узгарувчан шароитларга тезрок мослашиш учун баъзан бир-бирига зид хислатларни хам хулкда намоён килишга мажбур булишмокда. Масалан, ёш оила бошлиги, талаба, ота-оналарга моддий жихатдан карам булмаслик учун, бир вактнинг узида хам итоаткор, интизомли талаба ва ишдан кейин эса — чаккон ва уддабурон, тадбиркор, тижоратчилик билан шугулланишга мажбур булиши мумкин. Бу холат табиий, шахсдан кучли ирода, доимий интилувчанлик ва уз устидан муттасил ишлашни талаб килади.

  • Бу рол унинг уйга боргач бажарадиган «фарзандлик» роли (ота ва она, якин кариндошлар олдида) талаб ва имтиёзларидан фарк килади. Яъни, конкрет шахснинг узига хослиги ва кайтарилмаслиги у бажарадиган турли-туман ижтимоий ролларнинг характеридан келиб чикади. Шунга кура, кимдир «тартибли, баъмани, фозил, ахлокли ва одобли» дейилса, кимдир-беъмани, бебош, узгарувчан, иккиюзламачи (яъни, бир шароитда жуда кобил, бошка ерда — бетартиб) деган хаётий мавкега эга булиб колади. Хаётда шахс бажарадиган ижтимоий роллар куплиги сабабли хам, турли вазиятлардаги унинг мавкеи — статуси хам турлича булиб колади. Агар бирор рол шахс ижтимоий тасаввурлари тизимида унинг узи учун ута ахамиятли булса (масалан, талаба роли), у бошка ролларни унчалик кадрламаслиги ва окибатда, уша вазиятда бошкачарок, нокулай ва нобопрок мавкени эгаллаб колиши мумкин. Колаверса, ролларнинг куплиги баъзан роллар зиддиятини хам келтириб чикариши мумкинки, окибатда — шахс ички рухий кийинчиликларни хам бошдан кечириши мумкин. Масалан, сиртдан тахсил олаётган талаба сессия пайтида ишлаб турган корхонасига комиссия келиши ва унинг фаолиятини текшираётганлигини билиб, рухий азобга тушади: бир томондан, талабачилик ва унинг талаблари, иккинчи томондан — касбдошлар олдида уялиб колмаслик учун хар куни ишхонага хам бориб келиш. Хозирги ижтимоий-иктисодий вазият ва бозор муносабатлари шароитидаги ракобат мухити шахсдан бир вактнинг узида катор кобилиятлар ва малакаларни талаб килмокдаки, айникса, ёшлар узгарувчан шароитларга тезрок мослашиш учун баъзан бир-бирига зид хислатларни хам хулкда намоён килишга мажбур булишмокда. Масалан, ёш оила бошлиги, талаба, ота-оналарга моддий жихатдан карам булмаслик учун, бир вактнинг узида хам итоаткор, интизомли талаба ва ишдан кейин эса — чаккон ва уддабурон, тадбиркор, тижоратчилик билан шугулланишга мажбур булиши мумкин. Бу холат табиий, шахсдан кучли ирода, доимий интилувчанлик ва уз устидан муттасил ишлашни талаб килади.

Download 278,32 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish