Бу рол унинг уйга боргач бажарадиган «фарзандлик» роли (ота ва она, якин кариндошлар олдида) талаб ва имтиёзларидан фарк килади. Яъни, конкрет шахснинг узига хослиги ва кайтарилмаслиги у бажарадиган турли-туман ижтимоий ролларнинг характеридан келиб чикади. Шунга кура, кимдир «тартибли, баъмани, фозил, ахлокли ва одобли» дейилса, кимдир-беъмани, бебош, узгарувчан, иккиюзламачи (яъни, бир шароитда жуда кобил, бошка ерда — бетартиб) деган хаётий мавкега эга булиб колади. Хаётда шахс бажарадиган ижтимоий роллар куплиги сабабли хам, турли вазиятлардаги унинг мавкеи — статуси хам турлича булиб колади. Агар бирор рол шахс ижтимоий тасаввурлари тизимида унинг узи учун ута ахамиятли булса (масалан, талаба роли), у бошка ролларни унчалик кадрламаслиги ва окибатда, уша вазиятда бошкачарок, нокулай ва нобопрок мавкени эгаллаб колиши мумкин. Колаверса, ролларнинг куплиги баъзан роллар зиддиятини хам келтириб чикариши мумкинки, окибатда — шахс ички рухий кийинчиликларни хам бошдан кечириши мумкин. Масалан, сиртдан тахсил олаётган талаба сессия пайтида ишлаб турган корхонасига комиссия келиши ва унинг фаолиятини текшираётганлигини билиб, рухий азобга тушади: бир томондан, талабачилик ва унинг талаблари, иккинчи томондан — касбдошлар олдида уялиб колмаслик учун хар куни ишхонага хам бориб келиш. Хозирги ижтимоий-иктисодий вазият ва бозор муносабатлари шароитидаги ракобат мухити шахсдан бир вактнинг узида катор кобилиятлар ва малакаларни талаб килмокдаки, айникса, ёшлар узгарувчан шароитларга тезрок мослашиш учун баъзан бир-бирига зид хислатларни хам хулкда намоён килишга мажбур булишмокда. Масалан, ёш оила бошлиги, талаба, ота-оналарга моддий жихатдан карам булмаслик учун, бир вактнинг узида хам итоаткор, интизомли талаба ва ишдан кейин эса — чаккон ва уддабурон, тадбиркор, тижоратчилик билан шугулланишга мажбур булиши мумкин. Бу холат табиий, шахсдан кучли ирода, доимий интилувчанлик ва уз устидан муттасил ишлашни талаб килади. - Бу рол унинг уйга боргач бажарадиган «фарзандлик» роли (ота ва она, якин кариндошлар олдида) талаб ва имтиёзларидан фарк килади. Яъни, конкрет шахснинг узига хослиги ва кайтарилмаслиги у бажарадиган турли-туман ижтимоий ролларнинг характеридан келиб чикади. Шунга кура, кимдир «тартибли, баъмани, фозил, ахлокли ва одобли» дейилса, кимдир-беъмани, бебош, узгарувчан, иккиюзламачи (яъни, бир шароитда жуда кобил, бошка ерда — бетартиб) деган хаётий мавкега эга булиб колади. Хаётда шахс бажарадиган ижтимоий роллар куплиги сабабли хам, турли вазиятлардаги унинг мавкеи — статуси хам турлича булиб колади. Агар бирор рол шахс ижтимоий тасаввурлари тизимида унинг узи учун ута ахамиятли булса (масалан, талаба роли), у бошка ролларни унчалик кадрламаслиги ва окибатда, уша вазиятда бошкачарок, нокулай ва нобопрок мавкени эгаллаб колиши мумкин. Колаверса, ролларнинг куплиги баъзан роллар зиддиятини хам келтириб чикариши мумкинки, окибатда — шахс ички рухий кийинчиликларни хам бошдан кечириши мумкин. Масалан, сиртдан тахсил олаётган талаба сессия пайтида ишлаб турган корхонасига комиссия келиши ва унинг фаолиятини текшираётганлигини билиб, рухий азобга тушади: бир томондан, талабачилик ва унинг талаблари, иккинчи томондан — касбдошлар олдида уялиб колмаслик учун хар куни ишхонага хам бориб келиш. Хозирги ижтимоий-иктисодий вазият ва бозор муносабатлари шароитидаги ракобат мухити шахсдан бир вактнинг узида катор кобилиятлар ва малакаларни талаб килмокдаки, айникса, ёшлар узгарувчан шароитларга тезрок мослашиш учун баъзан бир-бирига зид хислатларни хам хулкда намоён килишга мажбур булишмокда. Масалан, ёш оила бошлиги, талаба, ота-оналарга моддий жихатдан карам булмаслик учун, бир вактнинг узида хам итоаткор, интизомли талаба ва ишдан кейин эса — чаккон ва уддабурон, тадбиркор, тижоратчилик билан шугулланишга мажбур булиши мумкин. Бу холат табиий, шахсдан кучли ирода, доимий интилувчанлик ва уз устидан муттасил ишлашни талаб килади.
Do'stlaringiz bilan baham: |