Мавзу` Булажак математика ва информатика 73утувчисининг узликсиз таълим тизимидаги урни



Download 1,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/39
Sana24.02.2022
Hajmi1,18 Mb.
#196504
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   39
Bog'liq
1-курс малакавий амалиёт услубий кулланма

"Чигал мантиқий занжирлар" 
Ўқитувчи беш-олтита алоҳида ходисаларни ѐзиб қўяди. Бу ходисалар 
хронологик ѐки сабаб–оқибат занжирларидан бўлиши мумкин. Ҳар бир 
ходиса алоҳида вараққа ѐзилади ва улар аралаштириб юборилади. Гуруҳга 
ушбу варақларни мантиқан тўғри тартибини тиклаш вазифаси берилади. 
Бунинг учун кетма–кет ўқувчилар чақирилади ва ҳар бирига биттадан 
ходисани занжирдаги ўз ўрнига қуйиш вазифаси берилади. Ходисаларни 
занжирга териб бўлишгандан сунг, бўлиб ўтган ходиса хақидаги матнни 
ўқийди, ўқувчилар эса ўзларининг таклифлари тўғри ѐки нотўғри эканлигини 
текшириб борадилар. 
 
 


43 
"Чоп этилган материаллар билан ишлаш" 
Ушбу методика керакли ахборотни излаш, назарий маълумотларни 
мустаҳкамлаш ва таснифлаш, янги назарий материаларни тушуниб олишда 
қўлланилиши мумкин.
Синф 4 – 6 кишидан иборат кичик гуруҳларга бўлинади. Гуруҳлар бир 
хил ѐки ҳар хил газета, журналлардан каби чоп этилган зарур материалларни 
оладилар. 
Вазифа аниқ бир мавзу буйича ахборот топиш ҳусусида бўлиши мумкин. 
Ҳар бир гуруҳ қўлидаги чоп этилган материаллардан вазифага оид 
материалларни олиб (мақолаларни, расмларни қирқиб олиб) плакатларга 
елимлаб, тегишли изоҳли матн тайѐрлашади. Шундан сўнг қилган ишини 
намойиш этиб, тушунтириб беришади. Бошқа гуруҳлар эса саволлар 
берадилар ва ишни баҳолайдилар. 
Ушбу метод қўлланганда, изоҳли матнларни тайѐрлаш иши 
тугаллангандан сўнг, барча қолган материаллар йиғиштирилиб олиниши 
керак. Акс ҳолда ўқувчилар газета ѐки журналлардаги қизиқарли 
мақолаларни ўқишга киришиб кетадилар ва бошқаларнинг маърузаларини 
тингламайдилар. 
"Междуусобчик" 
Ўқитувчи томонидан муаммо қўйилади. Синф гуруҳга бўлинади. 
1. Гуруҳ ичида муаммо ҳал этилади. Гуруҳнинг ҳар бир аъзоси 
муҳокаманинг охирида ушбу гуруҳ қабул килинган муаммони ечиш йўли 
хақидаги маълумотга эга бўлиши лозим. 
2. Дастлабки гуруҳлар тарқатилади ва янги гуруҳлар ташкил этилади. Бу 
гуруҳлар "ҳарфлар бирлиги" тамойили буйича ташкил этилади: АААА, ББББ, 
ВВВВ, ГГГГ. Янги гуруҳнинг ҳар бир аъзоси олдинги гуруҳи қабул килинган 
масалани ечиш йўлини бошқаларга тушунтиради (10 минут). Умумий ѐки энг 
яхши ечим танланади. 
АААА 
ББББ 
ГГГГ 
А Б 
В Г 
А Б 
В Г 
А Б 
В Г 
ВВВВ 
А Б 
В Г 


44 
3. Биринчи ташкил этилган гуруҳлар яна тикланади. Қатнашчилар энди 
муаммога бошқа назар билан қараган ҳолда ва ечимлар кўплигини билган 
ҳолда йиғиладилар ва мулоқотда бўладилар (10 минут). 

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish