Mavzu: Arab tilidan o’zbek tiliga tarjimonlikning o’ziga xos xususiyatlari. Reja Kirish Asosiy qism


Ўзбек тилида кичрайтириш ва эркалаш отлари



Download 53,99 Kb.
bet7/18
Sana02.04.2022
Hajmi53,99 Kb.
#524170
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   18
Bog'liq
arab tilidan o\'zbek tiliga tarjimonlik

Ўзбек тилида кичрайтириш ва эркалаш отлари
Нутқимизда кичрайтириш ва эркалаш отлари ҳам қўлланади. Бундай отлар кичрайтириш, баъзан эса кичрайтириш, ҳам эркалаш маъноларини англатадиган қуйидаги қўшимчалар билан ҳосил қилинади:

  • ча: китобча, бойча,юлдузча.

  • чоқ, -чак, -чиқ: қўзичоқ, келинчак, қончиқ,

  • лоқ: Бўталоқ, тойлоқ.

Араб тилида эркалаш ва кичрайтириш отлари
إسم التصغير -кичрайтириш ва эркалаш отлари;
А) Уч ҳарфли отлардан فعُيْ ل қолипида, яъни 2 чи ундошдан кейин ай-ىَ дифтонги билан ясалади.
رجيْ ل – ر ج ل ، كليْ ب – كلْ ب Масалан:
Б) Узун унли ёки 2чи бўғинда дифтонг ِ ىбўлган сўзлардан ف عَ ي لّ қолипида ясалади. Масалан: غليَ مّ – غلا م йигитча, جمَ ي لّ - جَ مي ل – чиройли, جديَّ ل – جدو ل булоқ.
В) Биринчи ундош ҳарфдан кейин чўзиқ ā (َ ا ) бўлган отлардан فوُيع ل
вазнида ясалади. Масалан: فوُير س - فار س чавандоз, كوَيت ب – كات ب ёзувчи, – خوي د م
. خاد م
Г) Иккиланган ёки иллатли ҳарфли ўзаклардан ясалган отлардан кичрайтириш отлари иккиланган ўзаклар ва иллатли ўзак ҳарфларнинг
ўзгариши қоидасига мувофиқ ясалади: ن بَي ب – نا ب , ب وَيب – با ب илдиз, – عص ى
) سمي و( سمَ ي – إس م ، ب نيَ تَّ - بن ت ،بنَُ ي - إ بْ ن ,)أبيَ و( أ بَ ي – أ ب ، عصاً
Д) тўрт ҳарфли отлар таркибида 2 чи ундошдан кейин ay дифтонгини қўшиб кичрайтмаотлар ясалади. مسيجد – مسجد масжид.
Е) Агар 3чи ундош ҳарфдан кейин чўзиқ унли (ا ёки و) бўлса, бундай
مفيَْ تي ح – مفتا ح ، عصيف ر – ع صفو ر қолипида ясалади. ف عَُيْلِي لотлардан
Ё) Бешинчи ундош бўлган сўзлардан қуйидагича кичрайтириш отлари ясалади. Бунда бешинчи ундош тушуриб қолдирилади.
عنيَْ د ل – عندل – عندلي ب سفَي ر ج – سَفرَجَلَ – سَفرَجَ ل
Ж) اءُ ،ىَ ،ة билан тугаган муаннас исмлардан кичрайтириш эркалаш отлари ясалганда, бу муаннасли қўшимчалари сақланади.
حُمَيْراءُ - حمرا ء ، ب شَيْرى – ب شْرى،
З) Баъзи муаннас қўшимчаси билан тугамаган муаннас исмлардан кичрайтириш ва эркалаш отлари ясалганда ة қўшилади.
أرَيْضَة - أر ض ، ش مَيْسة – شم س
И) انُ билан тугаган исмлардан кичрайтириш эркалатиш отлари ясалганда бу қўшимчалар сақланиб қолади.
زعَيْلان – زَ عْلان ، سكَيْرا ن - سَكْرا ن
Баъзи انُ билан тугаган исмлардаги ن ундош ўзак ҳарф ҳисобланади ва кичрайтириш эркалатиш отлари тўрт ундошли ўзаклардаги каби ясалади.
سليط ن – سلطا ن
К) Кичрайтириш ва эркалаш отларининг кўплик ва бирликда ясалади.
مسَيْجدا ت – م سَيْجد – مَسْجد – مساجد مسَيلمونَ – م سَيْل م – مسْل م – مسلمونَ
Л) Кичрайтириш ва эркалаш отларининг кўплиги кўпликдан ясалади:
(Агар кўплик
فِعْلة ، أفْ علَة ، أفع ل،أفْعا ل қолипларидан ясалган бўлса) أببا ت (шеърлар) – أبيَاَّ ت (бирлиги بي ت)


Download 53,99 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish