Мавзу-2 Ўсимликлар ҳужайрасининг физиологияси



Download 0,77 Mb.
bet4/7
Sana11.07.2022
Hajmi0,77 Mb.
#776872
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
2-мавзу

Гемицеллюлоза ҳам ҳужайра пўстининг асосига киради, сувда эримайди, ишқорларда яхши эрийди. У ўсимликларнинг ёғоч қисмида кўп учирайди.
Пектин моддалари ҳам полисахаридлардир. Улар меваларда,пояларда учирайди. Ҳужайраларни ўзаро бириктиришда иштирок этади.
Захира моддаларга инулин ҳам киради. У ҳужайра ширасида эриган ҳоллда учирайди. Инулинни мономери фруктоза ҳисобланади, инулаза ферменти таъсири остида ҳосил бўлади.
(С6Н10О5)n +nН2О ----→ C6Н12О6
Инулин кўпинча ўсимликларнинг илдиз туганакларида учирайди. Масалан, мураккабгулдошлар оиласига мансуб ўсимликлардан топинамбурда кўп учирайди.
Сахароза эса, қанд лавлагида ва шакарқамишда захира модда сифатида кўп тўплпнади. Глюкоза эса узум шакари бўлиб, узумда 18% гача йиғилиши мумкин.
Липидлар. Уларга ёғ ва ёғсимон моддалар киради. Улар сувда яхши эримайди, асосан органик эритувчиларда (ефир, атсетон, бензин ва ҳ.к.) яхши эрийди. Липидлар ёғлар, мумлар, фосфатидлар, гликолипидларга бўлиниди. Ёғлар ўсимликларда кўпроқ захира модда сифатида учирайди. Чигитда - 23%, кунгабоқарда - 25-40%, кунжутда - 50%, буғдойда - 2%, амарантда 7% гача бўлади. Фақат 1% га яқин ёғлар структуравий характерга эга.
Ёғлар. Ёғлар углеводларга нисбатан юқори колорияли ҳисобланади, шунинг учун нафас олиш жараёнидаги оксидланишда кўпроқ энергия ажратади. 1 гр.ёғда 37,5кДж энергия бўлади. Ёғлар липаза ферменти таъсирида таркибий қисми бўлаган глитсерин ва ёғ кислоталарга парчаланади. Ёғ кислоталар тўйинган ва тўйинмаган кислоталардан иборат. Тўйинмаган ёғ кислоталарга олеат (С18Н34О2), линолат (С18Н32О2), линолеат (С18Н3ОО2) кирса, тўйинганларига эса, палмитат (С12Н24О) киради. Ўсимлик таркибидаги ёғларни 98% ни глитсеридлар, 1-2% ни эркин ёғ кислоталар, каротиноидлар ва витаминлар ташкил қилади.
Мумлар. Мумлар ўсимликларни барги, меваси ва ёш новдаларида оз миқдорда бўлади. Меваларни сақлаш давомида бузилишини камайиши айнан мумларга боғлиқ. Мумлар бир атомли спиртлар ва ёғ кислоталарининг эфирларидир. Ранги ҳар хил бўлган қаттиқ модда. Мумлар ўсимликларни сувсизланишидан, намланишдан ва микроблар таъсиридан ҳимоя вилади.
Фосфатидлар. Фосфотидлар-ёғсимон моддалар, оқсиллар билан бирикиб липопротеинли мембраналар ҳосил қилади ва органоидларни таркибини ташкил қилади. Мойли ўсимликларда кўп учирайди. Мас. чигитда-18% бўлса, буғдойда - 0,4% бўлади.

Download 0,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish