Мавзу №11 Демокротик жамият шаклланишида махалла ва фукароларнинг узини – узи бошкариш органлари Режа



Download 139 Kb.
Sana21.02.2022
Hajmi139 Kb.
#33372

Мавзу №11

Режа:

  • 1. Махаллий узини-узи бошкаришнинг демократик тамоийллари.
  • 2. Демократик жамият шаклланишида махалла институтининг урни.
  • 3. Адолатли сайловлар – демократик жамият тараккиётининг мезони.

Махаллий узини-узи бошкариш (Гарбда «муниципал» дейилади) деганда, у ёки бу маъмурий – худудий бирликлардаги ахоли ваколатларини ифодаловчи, шунингдек, сайланган органлар ва уларнинг маъмуриятлари томонидан амалга ошириладиган, махаллий ахамиятган эга булган ишларни бошкариш тушунилади.

15.10.1985й.да Европа Иттифоки томонидан кабул килинган «Махаллий узини-узи бокариш тугрисидаги Европа Хартияси»нинг 3-моддасида: «Махаллий узини-узи бошкариш деганда, махаллий узини-узи бошкариш органларининг уз масъуллигида, махаллий ахоли манфаатлари асосида, конунлар доирасида унинг давлат ишларининг аксарият кисмини бошкариши ва уни реал уддалай олиш кобилиятига айтилади»

УзР.Конс-я-105-моддасида «Шахарча, кишлок ва овулларда, шунингдек, улар таркибидаги махаллаларда фукароларнинг йигинлари узини – узи бошкариш органлари булиб, улар икки ярим йил муддатга раисни ва уларнинг маслахатчиларини сайлайди…ваколатлари конун билан белгиланади.»

1999 й. 14.04 кабул килинган «Фукароларнинг узини – узи бошкариш тугрисида»ги (янги тахрир) конуннинг 1-моддасида «Фукароларнинг узини – узи бошкариши-фукароларнинг Уз.Р.Кон.си ва конунлари билан кафолатланадиган, уларнинг уз манфаатларидан ривожланишнинг тарихий хусусиятларидан, миллий ва маънавий кадриятлардан, махаллий урф – одатлар ва анъаналардан келиб чиккан холда махаллий ахамиятга молик масалаларни хал килиш борасидаги мус-л фаолиятдир.»

2-с. «Махалла» арабча суздан келиб чикиб, «шахар ичидаги шахар» маъносини англатали.

Мустакиллик даврида махалланинг хукукий макоми мустахкамланди. «Махалла» атамаси тарихда биринчи марта Конституцияга киритилди.

1)1992 й.Уз.През-нинг «Республика «Махалла хайрия жамгармасининг фаолиятини янада такомиллаштириш чора – тадбирлари тугрисида.» 2)1998 й. «Фукароларни узини-узи бошкариш органларини куллаб-кувватлаш хакида»

3) 1999 й. «Ахолини аник йуналтирилган ижтимоий мадад билан таъминлашда фукароларнинг узини – узи бошкариш органлари ролини ошириш тугрисида.» Фармонлари кабул килинди.

Махаллаларни мавкейини ошириш буйича олиб борилаётган ишларда 2та вазифа: 1. Маънавий вазифа, яъни халкимизнинг минг йиллик тарихидаги ноёб анъаналарни, кадриятларни кайта тиклаш ва риволантириш. 2. Сиёсий вазифа, яъни махаллани замон талабларига мувофик тиклаш, шунингдек, вилоят, шахар, туман хокимликлари зиммасидаги вазифа ва хукукларни фукаролар узини-узи бошкариш органларига, яъни махаллага олиб бериб, янги имкониятларга эришиш.

3-с. «Сайлов» деганда бирон – бир органни, масалан, хокимиятнинг вакиллик органи, жамоатчилик органи ва х. овоз бериш йули билан шакллантириш тушантирилади.

Дастлаб, сайловлар Кадимги Рим ва Кадимги Юнонистонда вужудга келган, унда фукароларнинг овоз беришда катнашиши мажбурий булган.Кейинчалик сайловлар бир неча юз йилларга йуколиб кетган. Буржуа инкилоблари даврида кайтадан вужудга кела бошлади.

«Сайлов хукуки» ибораси 2 маънода ишлатилади. 1. Сайланадиган давлат органларини шакллантириш тартибини белгиловчи хукукий нормалар йигиндиси. 2. Фукаронинг сайланадиган давлат органини шакллантиришда катнашишидан иборат булган субъектив хукуки (сайлаш, сайланиш хукуки).

Бу хукуклар конунларда мустахкамланган. 1. «Уз.Р. Кон.си 117-моддаси сайлов тизимига багишланган.» 2. «Уз.Р. Олий Мажлисига сайлов тугрисида.» 3. «Халк депутатлари вилоят, туман ва шахар кенгашларига сайлов тугрисида.» 4. «Марказий сайлов камиссияси тугрисида». 5. «Фукаролар сайлов хукукларининг кафолатлари тугрисида». Ва б.

Сайлов хукуки манбалари: 1. Ёзма манбалар-Конс, конунлар, халкаро шартномалар. 2. Ёзилмаган манбалар-хукукий одатлар, анъаналар киради.

Сайлов турлари: I.1.Умуммиллий сайловлар-мамлакат микиёсида утказилади. I.2. Минтакавий сайловлар-маъмурий булинмалар микиёсида утказилади. I.3. Махаллий сайловлар-худудий булинма (вилоят, туман, шахар) микиёсида утказилади.

II-гурух: II.1. Тугри сайловлар-бир шахснинг лавозимга сайланиши. Франция, Миср, Узбекистон президент сайлови. II.2.Погонали сайловлар-сайловчилар гурухи ёки сайлов органи оркали амалга оширилади (Масалан, АКШда). Погонали сайлов 2 турга булинади: 1-билвосита сайлов (АКШ През. сайлови) 2-куппогонали сайлов (Бунда сайловчилар гурухи эмас, махаллий кенгашлар, Парламент ёки унинг биронта палатаси чикади. Италия, Хитой).

III-гурух: III.1. Навбатдаги сайловлар. Франция, Узбекистон През. ваколати 7 й. АКШ, Россия 4й. III.2. Навбатдан ташкари. Мансабдор шахснинг урни бушаб колганда.

Lecture 10 Freedom and activity of citizens is a factor of democratic society “Citizenship” underwent big way of evolution until it came in the meaning we use it today. It is one of achievements in development of civil and democratic society. The term “citizenship” did exist in Greece and Rome, but it formed when feudalism fell down and economical and social life start to develop the democracy.

One of the most important conditions in democratic society during Independence became the freedom and activity of citizens. In this lecture “person” and “citizen” are compared, all factors of democracy are analyzed in all spheres of social life.


Download 139 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish