Мавзу- физикага кириш



Download 0,92 Mb.
bet21/53
Sana26.02.2022
Hajmi0,92 Mb.
#469633
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   53
Bog'liq
Fizika to`liq

Назорат саволлари.



  1. Эластиклик кучлари кандай хосил булади?

  1. Деформация деб нимага айтилади?

  2. Деформация турларини тушунтиринг.

  3. Электр деформация деб нимага айтилади ?

  4. Ноэластик деформация деб нимага айтилади ?

  5. Кучланиш деб нимага айтилади ?

  6. Гук конунини таърифланг ?

  7. Эластиклик гистерезисини тушунтиринг.

  8. Деформациялашган жисм энергияси кандай булади?

  9. Энергия зичлиги деб нимага айтилади ?



Таянч иборалар : Эластиклик кучи, деформация , нисбий узайиш, (ёки сикилиш), Гук конуни, кучланиш, силжиш, эгилиш, гистерезис, деформация энергияси энергия зичлиги.


Адабиётлар.

1. Стрелков С.П. Механика . Т., 1977 й. § 81-92.


2. Сивухин Д.В. Умумий физика курси .1 том . Т., 1981 й. § 73 ,80.
3. Рахматуллаев М . Умумий физика курси . Механика. Т., 1995 й. § 42-44.
4. Хайкин С.Э. физики основы механики. М., 1971 г. 44 52 §

Мавзу-12 . ТОРТИШИШ КУЧЛАРИ. ОЛАМ ТОРТИШИШ КОНУНИ.


Режа.
1. Кеплер конунлари.
2. Олам тортишиш конуни.
3. Тортишиш майдони кучланганлиги .
4. Тортишиш майдонида жисмни кучиришдаги бажарилган иш.
5. Косимик тезликлар.
6. Эквивалентлик приципи.

Кадим замонлардаёк одамлар самовий юл-дузларнинг бир-бирига нисбатан вазияти узок вакитлар оралигида узгармаслигини, сайёралар эса шу юлдузлар орасида мураккаб траекториялар буйича харакатланишини сезганлар. Кадимги юнон олими Птолемей геоценрикназарияга асос солади яъни Ер атрофида барча сайёралар хара-катланадилар деб хисобланди. Бу гоя XVI аср бошларида Н Коперник томонидан гелиоцентрик система асослаб берилгунча хукмронлик килди.


Ахмад ал- Фаргоний, Улугбек, Али Кушчи, каби буюк алломлар хам юлдузлар ва сайёралар вазиятини аниклашга доир оламшумул ишларни бажаришган.
Узок астрономик кузатишлар Коперникнинг гелиоцентрик системаси тугри эканини курсатди. Даниялик Браггс куплаб аник кузатишларни амалга оширди. Шундай кузатишларини умумлаштириб И.Кеплер куйидаги конунларни яратди.
I.Кеплер планеталар харакатини узок текширишлар натижаларини умумлаштириб уз конунларини берди.
1.Хар бир планета берк траектория яъни эллипс буйича харакатланади. Эллипсни бир фонусида Куёш туради.
2. Планета билан боглик радиус-вектор бирдай вакт ораликларида бирдай юзаларни утади.



3. Эллипснинг катта ярим укларининг кубларини нисбати планеталарнинг Куёш атрофида айланиш даврларини квадратлари нисбатидир.

I. Ньютон Кеплернинг бу конунларини умумлаштирувчи конунни таклиф килди. Харкандай иккита m ва M массали жисмлар орасидаги тортишиш кучи шу жисмларнинг мас-саларини купайтмасига тугри ва улар орасидаги масофа квадратига тескари пропорционал булиб, уларни бирлаштирувчи тугри чизик буйича йуналган булади.

Агар m=M=1кг, r=1м булса,  = F булади, ва у тортишиш ёки гравитацион доимийлиги деб аталади. Кавендиш тажриба йули билан  = 6.67 х 10-11 Н м2/кг2 топди.
Бир-биридан узокда турувчи жисмлар ало-када булади. Ер Куёш ва х.к. Бу жисмлар мате-рияни алохида формаси булган майдон оркали таъсирлашадилар. Хар бир жисмни атрофида уз майдони мавжуд. Умуман майдон бу бирор куч таъсири сезиладиган фазо сохасидир.Тортишиш кучлари ёки таъсири сезиладиган соха тортишиш гравитацион майдон деб аталади. Оламдаги хамма жисмлар тортишиш майдони таъсирида бу-ладилар. Характеристикалари булиб кучланган-лик ва потенциали хисобланади. Бунинг учун гравитацион майдонни бирон ихтиёрий нуктасига “синов жисм” ни киритиш керак. Уни улчами жуда кичик ва массаси жуда оз булиши керак. Унга таъсир килувчи куч F=mc G булади.
Бунда G = F / mc (3) майдон кучланганганлиги-дир ва у майдоннинг куч характеристикаси булиб, хизмат килади.
(1) ни эътиборга олсак чикади.
Демак, майдон кучланганлиги майдонни хосил килувчи жисм массаси ва шу жисм билан майдоннинг айни бир нуктасигача булган масо-фага боглик катталик экан.
Майдонни график тасвирлаш учун куч чизиклари киритилади. Кучланганлик вектори G- уринма булган чизик куч чизиги дейилади.




Бирор моддий нукта-нинг гравитацион май-донини куч чизиклари шу нукта томон радиал тугри чизик булади. Кучланганлик G векто-ри радиус буйлаб май-

дон маркази томон йуналган майдон марказий майдон дейилади. Агар майдон бир неча жисмлар томонидан юза га келтирилган булса суперпози-ция принципи уринли булиши керак.

Download 0,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish