Мавлонова Р



Download 8,79 Mb.
bet53/54
Sana02.07.2022
Hajmi8,79 Mb.
#729397
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54
Bog'liq
Ижтимоий педагогика КИТОБ

Миллий цадриятларга нималар киради?

  1. Ватан тарихи, она-тили ва адабиёт;

Б) Халқ санъати, миллий маданияти, маросимлари, анъаналари;

  1. Барча жавоблар тугри.

  1. Ижтимоий педагогиканинг асосий вазифаси нима?

  1. Инсонларда инсонийлиқ ватанпарварлиқ ижтимоий фаоллиқ масъул иятил ил и к фазилатларини шакллантириш;

Б) Ижтимоий тарбия муаммоларини ўрганиш;

  1. Шахснинг ижтимоийлашув жараёнини кўзатиш.


151


Ижтимоий-педагогик тушунча ва термин (атама)лар




1 .Абстиненция (лотинча abs — унинг йўқлиги, teneo бирга булмоқ,йул тутмок) — наркотик ёки алкоголни истеъмол килишда бирдан танаффус булиб колганда наркотик очлик деб аталувчи уларнинг таъсир килмай кУйган пайтда юзага келадиган Холати. Бундай кўринишлари: бош ofphfh, огзи кўри ҳи, тахикардия, кҳнгил озиши. Кайфияти бўзилиши, уйкусизлиқ КЎРКУВ, хавотирланиш, ўзини улдиришга ўринишлар хисобланади.

  1. Болалар гиёхваццлиги- болаларнинг девиант хулқи шаклидир, у организимни аста-секин жисмоний ва психик тол и циана ва болаларнинг ижгимоий царовсизлигига олиб келадиган уларнинг наркотикларга жисмоний ва психологик карам булиб кол ишда ифодаланади.

  2. Наркотиклар- организимга киритилганда унинг бир ёки бир неча вазифаларини ўзгартирадиган ва куп марта истеъмол килганда психик ёки жисмоний карам булиб колишга олибкеладиган усимлик ёки синтетик модца.

  3. Наркомания — (лотинча пагке-бахолаш ва mania- кучли берилиш) кичик дозаларда эйфорияни,

  4. Стратификация — (лотинча stratum - катлам) — даромади катталигига, билим даражаси, хокимияти катталиги, касби обруси катта-кичикликларига караб юкоридан пастга караб ижтимоий Катламларнинг жойлашиши.

  5. Статус (лотинча status-вазияги, холати) — индивиднинг гўрух ёки жамиятдаги ижтимоий вазияги (холати).

  6. Рецидивист (лот. Recidivus- оркага кайтувчи)- илгари жазоланган жиноятига ухшаш жиноят содир этган ва янада кҳттикрок жазо олиши керак булган одам.

  7. Деликвент (лотинча delingnens - хуқуқбузар) - хулкд ўзининг кескин кўринишларида. жиноий жазоланадиган харакатлардан иборат хулки субъект.

  8. Деликвентлик (лотинча delingnens — жиноий харакат амалга оширувчи хуқуқбузар) — социологияда ва юриспруденцияда милиция руйхатида тўрадиган ёки жиноий жазога олиб келиши


152




мумкин булган доимий қоидабўзарликларга мунтазам амалга оширувчи тарбияси қийин усмирнинг қонунга хилоф хара- катларини кўрсатиш.

  1. Профилактика (лотинча prophlaktikos — олдини олувчи, сакдовчи) — тарбияси кдйин усмирлар деликвент (ноқонуний) ва девиант (огувчи) хулкдарини юзага келиши, тарқалишини олдини олишга қаратилган чора-тадбирлар туплами

  2. Пенитенциар — (лотинча poenitens) — жиноятчиликни олдини олувчи тўзатиш тизими.

  3. Тарбиялаш колониялари - озодликдан махрум этишга хукум этилган балогатга етмаганлар хамда улар 21 ёшга етгунча тарбиялаш колонияларида қолдирилишга хукум этилганлар жазо утайдиган ташкилот.

  4. Болалар жиноятчилиги - Балогатга етмаганларнинг жиноий жавобгарликка тортилиши кўзда тугилган хамма содир этадиган ноконуний харакатлари тупламидан иборат негатив ижтимоий- хуқуқий холатдир.

  5. Хуқуқбузарлик — бирор-бир хуқуқни бўзувчи хар қандай Харакат. Хуқуқбузарликлар кдпмиш ва жиноятларга ажратилади.

  6. Жиноят — шахсга тажовус солувчи хамда бошқа жиноий конунчилик томонидан химояланадиган бошқа объектларга тажавўз солувчи ва уларга жиддий зарар етказувчи жиноий конуният билан ижтимоий хавфли харакатдан иборат булган деликвент хулқи кўриниши.

  7. Махсус ўқув-тарбиявий ташкилот — ижтимоий хавфли хулқига эга болаларни психологик-педагогиқ тиббий ва ижтимоий реабилитация килишни таъминловчи умумтаълим макгаблари ва касб- Хунар коллежлари.

  8. Аномал болалар — меъёрий психик ва (ёки) жисмоний ривожланишда огишганлик холатида булган хамда уларнинг асоратларини енгиб Утишда махсус коррекция (тўзатиш) методикаларини кулланилишига мухгож болалар.

  9. Валеолог (лот. Vale - cof бул) — болаларни соглом тўрмуш тарзига ўргатувчи мутахассис.

  10. Деградация — (францўзча degradation) — доимий ёмонлашиш, огирлашиш, тушкунлиқ харакатнинг орқага кетиши.

  11. Ижтимоий меъёр — Жамият хаётига мувофиқ белгиланган маданий қадриятларга монанд ва жамиятнинг бархарорлиги хамда яхлитлигини таъминловчи ХУҚУҚИЙ, маънавий-ахлокдй хулкдй ва инсонлар фаолиятини, хатти-харакатини бошкдрувчи стандартлар.


153




  1. Девиант хулҳ — Ижтимоий ва ахлокий меъёрларга мое келмайдиган, rypyjgnap ёки яхлит жамият учун мувофиқ булмаган хулк-атвор.

  2. Каровснзлик — Ота-оналар ёки улар ўрнини босувчи шахслар томонидан тарбиялаш хакидаги гамхўрлик килинмайдиган болаларнинг хулк-атвори, назоратсиз крилиши.

  3. Алкоголизм — алкоголни суистеъмол килишдир. куйидаги тўрлирини кўрсатиш кабул кдпинган: маиший ичкиликбозлиқ сўрункали ичкиликбозлиқ алкоголизм психозлари.

  4. Ижтимоий-педагошк профилактика- негатив хулқ-атворли болаларнинг ижтимоий огишганлик хдлатларига олиб борадиган асосий сабаб ва шароитлардан огохдантиришга йуналтирилган ташкилий-тарбиявий чора-тадбирлар ёки соедини сабабли жамиятда ўз ўрнига эга булмаган (ногирон болалар), ижтимоий макрми ўзгарган (етим болалар), хулкдй огишган (каровсиз болалар), хуқуқбузар болалар ва бопҳаларнинг олдини олиш чоралари.

  5. Болалар алкоголизми — болаларнинг спиртли ичимликларга патологик ўрганиб колишлари ва шахснинг итимоий барбод булишига олиб келиши билан ифодаланадиган болаларнинг ёмон хул клари шаклидир.


154


Фойдаланилган адабиётлар руйхати





Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish