Мавлонова Р



Download 8,79 Mb.
bet48/54
Sana02.07.2022
Hajmi8,79 Mb.
#729397
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   54
Bog'liq
Ижтимоий педагогика КИТОБ

Оиланинг ижтимоий мацоми ва унинг тўрлари.
Оила яхлит тизимли ташкилотдир. Хозирги замонда оила олдида тўрган муаммолардан бири — оиланинг замонавий хаёт шароитларига мослашиши хисобланади. Яъни оиланинг жамиятда мослашиш жараёнидаги холати. Оиланинг ижтимоий макомини аникдаш учун унинг бир катор — тўзилиши, фун кционал харак-


127




теристикаларини хамда оила аъзоларининг индивидуал хусуси- ятларини билиш керак.
Оиланинг тўзилиши характеристика/три.
Никохди шерикларнинг мавжудлиги (тула, расман тула, тула эмас);
Оиланинг хаётий цикли (боскдчи — ёш, етуқ кари);
Никох тўзиш тартиби (биринчи, такрорий );
Оиладаги авлодлар сони (битта ёки бир неча авлодлар);
Болалар сони (куп болали ва кам болали...);
Оила аъзоларининг индивидуал хусусиятлари.
Буларга ижтимоий-демографиқ
физиологиқ психологиқ оиладаги катта аъзоларнинг патологик одатлари, хамда боланинг характерисгикалари киради: ёши, бола ёшига муносиб нутқи ривожланганлиги, жисмоний психологик ривожланиш даражаси; унинг кизикишлари ва крбилиятлари; у борадиган таълим ташкилотлари, муносабат ва ўқитиш муваффакиятлари: ўзини тутишидаги четлашишлар, патологик одатлари, нуҳий ва психик бўзилишлар мавжудлиги.
Оила аъзоларининг индивидуал хусусиятлари, унинг тўзилиши ва функционал кўрсаткичлари билан биргаликда комплекс характеристикаларини ташкил этади оила статуси (лотинчадан статус-холати ва вазияти).
Оиланинг ижтимоий мослашув бирлигини ташкил этувчисиоиланинг моддий ахроли.
Оиланинг моддий фаровонлиги, унинг гаъминланганлиги бир неча микдорли ва сифатли кўрсаткичлар билан бахоланади. Булар оиланинг даромад даражаси, унинг хаётий шароитлари, мол- мулкининг мавжудлиги (яъни оила эга булган буюмлар) хамда унинг аъзоларининг ижтимоий-демографик хусусиятларидан иборат, бу оиланинг ижтимоий-иктисодий мавцеини ташкил этади. Оиланинг даромадлари даражаси, хамда тўрар жойи шароитлари белгиланган нормадан паст булса (тирикчилик минимуми ва бошкалар) бунинг оцибатида оила энг керакли хисобланган егулиқ кийим-кечақ тўрар жойи учун хак тулаш талабларини кондира олмайди, бунда оила камбагал хисобланади ва унинг ижтимоий- икгисодий статуси (мақоми) паст хисобланади. Агар оиланинг моддий таъминланиши ижтимоий нормалар минимумига мос келса, яъни агарда онгли хаёт кечириш учун асосий тартибларни крндира олса, лекин модций маблаги дам олиш, таълим ва бошкд талабларни Кондиришга етмаса, унда бундай оила кам таъминланган


128




Хисобланади. Даромад ва яшаш даражаси юқори булиб (ижтимоий нормадан икки баробар куп ва ундан ортик) факдтгина яшашнинг асосий талабларини қондирибгина қолмай, яна тўрли хил хизматлардан фойдаланиш имконияти булса, бу оила моддий таъминланган хисобланади, юкрри ижтимоий -иктисодий мавҳега эга булади. Оиланинг ижтимоий мослашиши иккинчи ташкил этувчиси унинг психологик мухити-оила-аъзолари кайфияти уларнинг ха
ётий кечинмалари, бир-бирига муносабати, бошқа одамларга, ишга, атрофдаги ходимларга қарапшари натижаси сифатида юзага келадиган барқарор, мустахкам эмоционал кайфиятдир. Оиланинг психологик кайфияти холатини бахолаш учун эр-хотинлар ўртасидаги, болалар ва ота-оналар ва якдн Кариндошлари ўртасидаги ўзаро муносабатларни хисобга олиш керак булади.
Оиланинг психологик кайфияти холати кўрсаткичлари цуйи- дагилар хисобланади: эмоционал эркинлиги даражаси, хавотирланиш даражаси, бир-бирини тушуниш, хўрмат килиш.
Хозирги кунда кундалик нуткда ва назарий тадкдкртларда икки тушунча кенг кулланилади. Етим (хеч кими йўқдик) ва ижтимоий етим (ижтимоий хеч кими йўқушк) . Етим болалар — бу 18 ёшгача булган ота-оналари ёки биронтаси вафот этган шахслардир. Ижтимоий етим — бу биологик ота-оналари бор бола, лекин улар Кандайдир сабабга кўра бола тарбияси билан шугулланмайдилар ва унга гамхўрлик кўрсатмайдилар. Бундай холларда бу болаларга гамхўрлик килиш вазифасини жамият ва давлат ўз зиммасига олади. Шундай килиб ота-оналари каровсиз колган болалар категорияларига цуйидагилар кирадилар:

  • Отаси бор, онаси вафот этгани сабабли;

  • Ота-онаси ногирон булганлиги сабабли;

  • Ота-онаси ташлаб кетганлиги сабабли;

  • Ота-оналари вафот этган;

  • Ота-оналик хуқуқИДан махрум этилган;

  • Ота-оналик хуқуқлари чегараланган;

  • Номаълум, дараксиз, йўқ хисобланган;

  • Ишга (мехнатга) яроксиз (носоглом, иш к°билияти чек- ланган);

  • Жазони ижро этиш колонияларида жазо олаётган;

  • Жиноят кдлганликда айбланган ва камокка олинган;

Болаларнинг етим булиб крлишларига таъсир этувчи салбий
Холатлар:


129




  • оила, оила аъзоларига, унинг тўрмуш тарзига, оилавий равнакдга булган нотугри муносбат;

  • оила тарбиясида халкимизнинг асрий анъаналарига, ўрф- одатларига зътиборсизлиқ

  • хаётда гунох, хиёнат, мехрсизликка амал кдлган барритош инсонларга булган локдйдлик муносабатлари.

Тарих хакик.ати шуни кўрсатадики, ўзбек халҳи хамма даврда, Хар доим ота-онасидан жудо булиб, каровсиз колган болаларга гамхўрликни Ўз зиммасига олган. Бу масала Марказий Осиёда хдтто давлат сиёсати даражасига кугарилган манбалар тахдили шуни кўрсатадики, XI асрда яшаб, ижод этган Юсуф Хос Хожиб давлатнинг масъул кишилари кушитоқ, тул-етимларга мехрибон, кунгилчан булиши лозимлигини, хусусан, уларнинг эхгиёжларига алохида муноеабатда булишни уҳ’ирган.
Буюк мутафаккир А. Навоий «Ихлосия» мадрасаси кршида ота- онасидан етим крлган болалар учун мактаб очган ва уларни ўз Хисобидан кийим-кечақ озиқ-овқат билан таъминлаган.
Кўқрн хони етимларнинг бошини силаб, уларнинг тарбиясига алохида эътибор берган Худоёрхон даврида етим-есирлар, ога-онасиз крлган болаларни саройга туплаб тарбиялаганлар. Баъзи ночор оилалар хам болаларини хон тарбиясига топширганлар. Саройда болалар ўқдгилган, сарпо, кийим-кечақ озиқ-овкрт билан таъминлаб тўрилган.

Download 8,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish