Матн муҳаррирлари ва процессорлари



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

Свойства таблицы бўлимидаги Строка ва Столбец номли қистирма(вкладка)лар ѐрдамида хам 
ўзгартирилиши мумкин.  
Жадвалнинг ихтиѐрий жойига янги устун ѐки сатрни жойлаш учун Таблица тавсияномасининг 
Вставить номли ички тавсияномасидаги Столбцы слева, Столбцы справа, Строки выше ѐки Строки ниже 
буйруқларидан фойдаланилади.
Жадвалдан устун ва сатрларни ўчириб ташлаш учун Таблица тавсияномасининг Удалить номли ички 
тавсияномасидаги Столбцы ѐки Строки буйруқларидан фойдаланилади. Ўчиришнинг бошқа усули хам 
мавжуд бўлиб, бунинг учун ўчириладиган устун ѐки сатрлар ажратилгач ―Стандартная‖ ускуналар 
панелидаги ―қайчи‖дан фойдаланиш мумкин.
Жадвал билан ишлаш чоғида айрим катакларни бирлаштириш ѐки бўлакларга бўлиш зарурати туғилади. 
Масалан, бир неча катакларни бирлаштириш керак бўлсин. Бунинг учун шу катакларни ажратиш керак ва
Таблица тавсияномасидаги Объединенить ячейки буйруғини танлаш керак. Катакни бўлаклаш учун эса 
шу бўлиниши керак бўлган катакка матн кўрсаткичини келтириб Таблица тавсияномасидаги Разбить 
ячейки буйруғини танлаш керак. Натижада Разбиение ячеек номли қуйдаги кўринишдаги мулоқот дарчаси 
очилади: 
Мулоқот дарчасида катакни бўлиниши керак бўлган устунлар ва сатрлар сони кўрсатиш ва ОК 
тугмасини босиш керак.
Word ҳужжатларида сонли маълумотлар устида айрим ҳисоб ишларини хам амалга ошириш мумкин. 
Масалан: қуйидаги жадвалнинг охирги устуни ва сатридан бошқа барча катакларига сонли маълумотлар 
киритилган бўлсин. Фараз қиламиз, биринчи сатрдаги барча сонлар йиғиндиси ҳисобланиб, унинг натижаси 
шу сатрнинг охирги катагида хосил қилиниши керак бўлсин. Бунинг учун аввал матн кўрсаткичини натижа 
жойланиши керак бўлган катакка келтирамиз.


31 
55,3 
42,8 
19,5 
24,7 
142,3 
19,2 
24,4 
8,9 
33,7 
29.5 
53,3 
45,1 
9,6 
8,8 
14,5 
34,5 
31,2 
459,5 
Сўнгра Таблица тавсияномасидаги бўлимини танлаймиз. Натижада қуйидаги кўринишдаги мулоқот 
дарчаси очилади: 
Одатда очилган дарчадаги Формула майдонида =SUM(LEFT) ѐзуви доимо пайдо бўлади. Формула 
номли мулоқот дарчасида ОК тугмаси босилса, биринчи сатрнинг охирги катагида 142,3 натижани ҳосил 
бўлганини кўрамиз. Агар йиғинди ўрнига бошқа функцияни ишлатиш керак бўлса (масалан: AVERAGE – 
ўрта қиймат, MAX - максимум, MIN - минимум, PRODUCT - кўпайтириш) уни Вставить функцию номли 
рўйхат майдонидан танлаш керак. 
Жадвалдаги ҳисобланиши керак бўлган амал барча чап (юқори) тарафидаги сонлар устида бўлса, у холда 
мулоқот дарчасидаги функция номидан кейин қавслар ичида LEFT (ABOVE) сўзлари ѐзилади.
Баъзан ҳисоб ишлари барча сонлар устида эмас балки уларнинг бир қисми устида бажарилиши керак 
бўлади. Бундай холларда жадвал катаклардаги сонларга уларнинг манзиллари орқали мурожаат қилинади. 
Масалан, катакларнинг устунлари лотин алифбоси харфлари А, В, ..., Z орқали аталса, сатрлари натурал 
сонлар 1, 2, ... орқали рақамланади ва натижада жадвалнинг чап юқори катаги А1 деб аталади. Шу каби 
бошқа катаклар хам мос равишда А2, К9 ва хоказо ўз номига эга. Тўртбурчак шаклида ѐнма-ѐн жойлашган 
катаклар гурухини катаклар диапазони деб аталади ва қуйидагича белгиланади А1:А4, В2:С4. 
Юқорида айтилганлардан келиб чиқиб, матн кўрсаткичини жадвалнинг ўнг тарафидаги охирги сатрига 
келтирсак ва Формула мулоқот дарчасидаги Формула майдонида =SUM(A1:D4) ифодасини ѐзсак ва ОК 
тугмасини боссак натижада жадвалдаги барча сонларнинг йиғиндиси 459,5 ҳосил бўлади. 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish