Матн муҳаррирлари ва процессорлари


Ускуналар панелига элементлар қўшиш



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/95
Sana22.02.2022
Hajmi3,62 Mb.
#116950
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   95
Bog'liq
informatika va axborot texnologiyalari

Ускуналар панелига элементлар қўшиш 
Айрим ҳужжатларни яратишда бир неча ускуналар панелини очиб қўйишга тўғри келади. Бу эса матн 
терадиган сохани кичрайиб кетишига олиб келади. Натижада ишлаш анча ноқулай бўлиб қолади. Бундай 
холларда айрим панеллардаги элементларни бошқасига ўтказиб олиш ва шуни ҳисобига уларни сонини 
қисқартириш, матн теришни осонлаштиришга олиб келиши мумкин. Бу ишни бажариш кетма-кетлигини 
кўриб чиқамиз: 
1. 
Вид тавсияномасидаги Панели инструментов номли ички тавсияномасидаги Настройка 
бўлимини танлаймиз. Қуйидаги кўринишдаги мулоқот дарчаси очилади:
2. 
Команды қистирмасига ўтамиз. 
3. 
Категории номли чап дарчасидан бирор ускуналар панели номини танлаймиз. Масалан, Формат. 
4. 
Команды номли ўнг ойнадан керак элементни танлаймиз. Масалан, сатр тепасига (Надстрочный 
знак) ѐки сатр остига (Подстрочный знак) ѐзиш белгиси тасвири. 
5. 
Танланган элементни сичқонча ѐрдамида судраб керакли ускуналар панелига олиб бориб қўямиз.
5 МАВЗУ. Жадвал процессорлари
Excel Microsoft Office пакети таркибидаги дастур бўлиб, у Windows операцион тизими бошқарувида 
маълумотли электрон жадваллар(ЭЖ)ни тайѐрлаш ва қайта ишлашга мўлжалланган. 


35 
Windows операцион тизими яратилмасдан аввал DOS таркибида SuperCalc, QuatPrio ва шунга ўхшаш 
ЭЖли дастурлардан фойдаланилган. Windows муҳити яратилгандан кейин, айниқса Windows операцион 
тизими яратилгандан кейин кўпгина фойдаланувчилар Officeнинг ЭЖли дастури Microsoft Excel дастуридан 
фойдаланиш имкониятига эга бўлдилар.
Excelда тайѐрланган хар бир хужжат (маълумотли жадвал) Windowsда қабул қилинган ихтиѐрий ном ва 
.xls кенгайтмадан иборат файл бўлади. Excelда одатда бундай файл ―Иш китоби‖ (Книга) деб юритилади. 
Microsoft Excelнинг асосий иш сохаси бу – Иш китоби бўлиб, у 255 тагача варақлардан (лист) дан иборат 
бўлиши мумкин. Уларни иш варақлари деб аталади. Иш варағида бухгалтер (ҳисобчи) китоби каби, сонлар, 
матнлар, арифметик ифодалар, ҳисоблар қатор ва устунларда жойлашган бўлади. Хар бир иш варағи Лист1, 
Лист2, ... номлар билан аталган бўлиб, улар жадвалнинг пастки қисмидаги ѐрлиқчаларда ифодаланган. 
Фойдаланувчи бу номларни хохлаганича ўзгартириши мумкин. Бунинг учун шу номлар ѐзилган ѐрлиқларни 
сичқонча ѐрдамида тезда икки марта танлаш керак. Шундан сўнг янги номни териш мумкин. Бунинг бошқа 
йўли Формат тавсияномасининг Лист бўлимидаги Переименовать буйруғидан фойдаланиш мумкин. Бир 
иш варағидан бошқасига ўтиш учун мос ѐрлиқни сичқонча ѐрдамида танлаш кифоя. 
Excel ЭЖ варақлари, бутун сонлар билан тартибланган 65536 та қатор ва лотин алифбосининг бош 
харфлари A, B, ...,Z, AA, AB,...,IV билан номланган 256 та устундан иборат. Қатор ва устун кесишмасида 
ЭЖнинг таркибий элементи – катак (ячейка) жойлашган. Катакларнинг номлари ѐки бошқча айтганда 
манзиллари қатор ва устунларнинг номларидан келиб чиқади. Масалан А устун билан 7 қаторнинг 
кесишмаси А7 катаги дейилса, D устун билан 12 қаторнинг кесишган жойи D12 катаги дейилади. 
Шуни ѐдда сақлаш керакки, ЭЖ катакларининг манзилларига мурожаат қилинадиган бўлса, устун 
номлари албатта лотин алифбосида киритилиши керак. Бунда катта ва кичик харфлар фарқланмайди. 
Excel ЭЖининг бошқа дастурлардан асосий фарқли томони, унда формулалар сатри деб аталган 
сатрнинг мавжуддир. Бу сатр уч қисмдан иборат бўлиб, биринчиси шу сатрнинг чап томонидаги кичкина 
қисми исмлар майдони, ўнг томонидаги катта қисми формулалар майдони ва ўртдаги қисми эса 

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   95




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish