Математика укитиш методикаси



Download 0,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/44
Sana29.10.2022
Hajmi0,67 Mb.
#858086
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   44
Bog'liq
matematika oqitish metodikasi 2

 
 
Энг содда сонли ифодалар

иигинди ва аиирма билан укувчилар бирин-
чи синфда танишадилар. Иккинчи синфда эса улар яна иккита энг содда ифодалар 

купаитма ва булинма билан танишадилар.ы 
Укитувчи доскага, масалан, бу мисолда 9 сонигина иигинди булмаи, бал-
ки 6 + 3 хам иигинди эканлигини аитади. Киритилган терминларни эслаб колиш 
учун ушбу куринишдаги плакатларни осиб куииш фоидали: 
Кушилувчи Кушилувчи 
6 + 3 = 9 
Иигинди Иигинди. 
Иигинди термининиг куш маъносини укувчилар узлаштиришлари мак-
садида дарсликдаги ва методик адабиётда бундаи машкларни бериш тавсия эти-
лади: 7 ва 2 сонларининг иигиндисини топинг; 8 сонини икки соннинг иигинди-
си билан алмаштиринг; биринчи кушилувчи 6, иккинчи кушилувчилар 3, иигин-
дини топинг ва хоказо. 
Аиирма тушунчасини киритишда дарсликда бу терминнинг икки хил 
маъноси дархол очиб берилади бир томондан у ифода кииматини бтлдиради, ик-


76 
кинчи томондан эса ифоданинг узини билдиради. Аиирманинг бу икки хил 
маъносини бундаи плакат аёнии курсатади: 
Камаювчи Аирилувчи 
8 - 5 = 3 
Аиирма Аиирма. 
Купаитма ва булинма ифодалари устида хам тахминан шундаи плпн асо-
сида иш юритилади (2 синф). Бунда хам, аиирма хам билан танишишдагидек, 
терминларнинг хар бири (купаитма, булинма) ифоданинг киимати сифатида хам, 
ифоданинг узи сифатида хам бирданига киритилади. 
Мураккаб ва содда масалалар ечишда ифода тузиш ва униниг кииматини 
топиш малакасидан кенг фоидаланилади. 
Иккинчи синфда иигиндини иигиндига кушиш ва иигиндини иигиндидан 
аиириш хоссаларини узлаштиришга таиёргарлик муносабати билан икки содда 
ифодалардан иборат ифодалар паидо булади: ( 7 + 3 ) - (4 + 2); ( 3 + 2 ) + ( 4 + 1 ) ; 
бирмунча кеиинрок икки соннинг купаитмаси ва булинмасини уз ичига олган 
ифодалар хам паидо булади: 4 

5 - 
8; 12 : 3 + 4 ва хоказо. 
Шуни таъкидлаимизки, 2 синфда биринчи синфда утилганларни такрор-
лаш ва умумлаштириш муносабати билан “математик ифода” (ёки кискарок - 
“ифода”), “ифоданинг киимати” терминлари киритилади. Шу вактдан бошлаб 
топширикларда бундаи формулировкалар учраи бошлаиди: “Ифодаларни ёзинг ва 
уларнинг кииматларини таккосланг “, 
“Ифодаларнинг таккосланг” ва хоказо. 
Амаллар тартиби коидаларини урганиш. 

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish