Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

Аллитли жинслар. 
Аллитли (алюминийли) жинслар аксарият 
ҳолларда Fe оксидлари миқдори юқори бўлган А1 гидроксидларидан 
таркиб топган бўлади. Улар миқдори ўзгарувчи турли минералларнинг – 
алюминий гидрооксидлари: гидрааргиллит (гиббсит), диаспор, бёмит 
аралашмасидан иборат. Алюминий оксидларининг миқдори аксарият 
ҳолларда 30-50 % ни ташкил этади. Аллитли (алюминийли) жинсларда 
қўшимчалар: темир оксидлари (10-30, баъзан 50% гача), шамозит, 
аморф кремнезём, каолинит, кальций ва магний карбонатлари ҳамда 
бўлакли минераллар - кварц, дала шпатлари, мусковит, рутил ва 
бошқалар кенг ўрин тутади. 
Уларнинг ранги темир оксидлар миқдорига боғлиқ ҳолда оқ, 
охрасимон-сариқ, қўнғир бўлиши мумкин. Структура-текстуравий 
томондан улар микро донали қаттиқ ёки гилга ўхшаган бўшоқ бўлиши 
мумкин. 


140 
Бу гуруҳдаги жинс-
ларнинг энг асосийларидан 
бири бокситлар ҳисоблана-
ди. 
Келиб 
чиқиши

Бокситларнинг 
келиб 
чиқиши экзоген. Улар, 
асосан, тропик иқлим шароитларида нураш қобиқларида ҳосил бўлади 
(37-расм).
Ишлатилиши
.
 
Бокситлар алюминий маъдани ҳисобланади. 
Улардан абразивлар, оловбардош материаллар олиш ҳамда флюс, 
адсорбент, тез қотувчи портландцемент сифатида, электрокорунд, 
аччиқтошлар олишда фойдаланилади. 
 
Фосфатли жинслар. 
Фосфатлар тарқалиши бўйича чўкинди 
жинслар орасида нисбатан кейинги ўринларни эгаллайди. Уларга 50% 
дан ортиқ аморфли ёки микрокристалли апатит гуруҳидаги 
минераллардан (ёки Р
2
О
5
га ҳисоблаганда 18% дан ортиқ) таркиб топган 
жинслар киради.
Апатит гуруҳидаги минераллардан таркиб топган, деярли ҳар 
доим органик моддалар, Са, Мg ва Fе карбонатлари, гилли минераллар, 
қум-алеврит 
ўлчамидаги 
бўлакли 
доналар, 
пирит, 
темир 
гидрооксидлари, кварц, аутиген опал, халцедон, глауконит учрайди. 
Фосфатли жинсларнинг асосий жинс ҳосил қилувчи минераллари 
фосфор кислотасининг тузлари: гидроксилапатит, карбонатапатит ва 
уларга яқин бўлган – даллит, курскит, франколит ҳамда аморф фосфат – 
коллофанит ҳисобланади. Фосфоритларнинг муҳим таркибий қисми 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish