Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet244/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   240   241   242   243   244   245   246   247   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

Палеогеографияси
. Мезозой эрасининг бошларида денгиз ва 
океанлар регрессияси кенг ривожланади. Тоғлар ҳосил бўлиш ҳисобига 
перм давридаёқ бошланган қуруқлик майдонининг кенгайиши триасда 
ҳам давом этган. Платформаларнинг бепоён майдонларида континентал 
(геократик) режим устуворликка эга бўлган. Шунинг учун ҳам уларда 
асосан қизил рангли бўлакли жинслар тўпланган.
Юра даврининг охиридаги фаол тектоник ҳаракатлар денгиз 
чекинишига, ҳавзаларнинг саёзлашувига ва баъзи жойларда шўр 
лагуналар пайдо бўлишига олиб келади. Янги трансгрессия кечки бўрда 
225-расм. Шарқий ва Ғарбий 
Гондванананинг ажралиши. 


537 
ўзининг максимумига етади. Денгизлар Лавросиё ва Гондвана 
ҳудудларининг анча қисмини қамраб олади. Бўрда магматик 
фаолликнинг учинчи босқичи амалга ошади ва Гондвананинг 
парчаланиши билан бирга кечади. Қалин лава қопламалари (2-3 км) 
Африкада, Ҳиндистонда (Декан трапплари) ҳосил бўлади.
226-расм. Мезозоидларнинг
ҳозирги структурада тутган ўрни. 1-
параплатформалар: 1-Кордильера, 2-Верхоян-Калим, 3-Узоқ Шарқ, 4-
Ҳиндихитой; 2- олдинги консолидация вилоятлари; 3-олд ботиқликлар: 
А-Кордильераолди, Б-Верхоянолди; оралиқ массивлар – мезозоидлар 
орасидаги барқарор вилоятлар: а-Колима, б-Омолон, в-Охота, г-Шарқий 
Чукотка, д-Ҳиндосиний; 5-Муғул-Охота қамбари.
Юра даври денгиз трансгрессиясининг аста-секин ривожланиши 
билан характерланади ва унинг максимуми кечки юрага (келловей, 
оксфорд) тўғри келади. Денгизлар Шимолий Американинг ғарбини, 
деярли бутун Европани, Ғарбий ва Шарқий Сибирни қоплаб олади. 


538 
Гондвана ҳудудида денгиз энди шаклланаётган Ҳинд океани томонидан 
босиб келади. 
Иқлими. 
Мезозой эрасида иқлим нисбатан илиқ бўлган. 
Гондванада кечки палеозойда мавжуд бўлган музликлар эриб кетади. 
Триас иқлими қурғоқчил бўлган давр ҳисобланади. Саҳролар ва 
яримсаҳролар Европа ва Шимолий Американи эгаллаб олган. Сибир ва 
Ҳиндихитой ҳудудларида эса нам тропик ва субтропик иқлим 
устуворлик қилган. 
Денгиз трансгрессияси ривожланиши туфайли иқлим шароитлари 
юмшоқлашиб боради. Юрада анча ҳудудларда, эҳтимол, илиқ ва нам 
иқлим шароитлари устуворлик қилган. Ҳатто ҳозирги Арктикада ҳам 
иқлим илиқ бўлган. Ҳозирги Буюк Британия ва Дания ҳудудларида 
сувнинг ҳарорати эрта юрада +21С га, кечки юрада эса +28С гача етган. 
Ҳарорат тўғрисидаги бундай аниқ маълумотлар моллюскалар 
чиғаноқларидаги кислород изотоплари нисбати бўйича аниқланган. 
Қурғоқчил зоналари юра даврида Шимолий Америка, Жанубий 
Америка ва Африкада сақланиб турган. 
Бўр даври давомида бир неча бор иқлим ўзгарган, аммо, умуман 
олганда, нисбатан илиқ бўлган. Ҳозирги Африкада юза сувларининг 
ҳарорати у вақтда +14С, экваторда эса (Тетис океани) ҳатто ҳозиргидан 
ҳам юқори бўлган. Юра даврида бошланган иқлимнинг .ушбу 
тенденцияси кечки бўрда амалда Саҳролар бўлмаслигига олиб келган. 
Арид (Саҳро) зоналари ҳозирги тропик саванналарни эслатган. 
Мезозойдаги қулай иқлим шароитлари қуруқликда ҳам, 
денгизларда ҳам органик дунёнинг гуркираб ривожланишига имкон 
яратган. Континентларда очиқ уруғли ўсимликлар кенг тарқалган. 
Игнабаргли, гингко ва беннититли ўсимликлар ривожланиб, уларнинг 


539 
игнабаргли вакиллари ҳозиргача сақланиб қолган. Бўр даврига келиб 
ёпиқуруғли ўсимликлар ҳам кенг тарқала бошлайди. 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   240   241   242   243   244   245   246   247   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish