Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф



Download 22,52 Mb.
Pdf ko'rish
bet242/277
Sana02.03.2022
Hajmi22,52 Mb.
#478427
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   277
Bog'liq
Umumiy Geologiya

Нефт ва газ.
 
Волга-Ўрол ва Тиман-Печора вилоятларидаги, 
Припят ботиқлигидаги, Канада, АҚШ, Амазонка ботиқлиги ва Саҳрои 
Қабрдаги муҳим нефтегазли горизонтлар девон ёшига эга. 
Волга-Ўрол вилоятининг баъзи нефтли горизонтлари ва АҚШдаги 
бир қанча конлар перм ётқизиқлари билан боғлиқ. Нефт заҳирасининг 
ярмидан кўпи карбон ётқизиқларида тўпланган.
Баъзи газ конларининг маҳсулдор горизонтлари ҳам перм даврига 
мансуб. Шебелинск (Украина) ва Вуктил (Коми), Гронинген 
(Нидерландия) ва Эрондаги бир қанча газ конлари жуда улкан 
ҳисобланади. 
Туз.
Арид иқлимли минтақаларда калий тузларининг қалин 
қатламлари тўпланган. Уларнинг энг йирик конлари Канадада ва 
Белорусияда топилган.
Калий тузлари дунёвий заҳирасининг анча қисми перм даврида 
ҳосил бўлган. Буларга Ўролбўйидаги Верхнекамск, Каспийбўйи, 
Германия, Техасдаги Делавер ҳавзасидаги туз конлари киради. Пермда 
калийли тузлар билан бир қаторда ош тузи конлари ҳам шаклланган. 
Донбасснинг шимолидаги Артемовск кони энг йирикларидан бири 
ҳисобланади. 
Боксит.
Тихвин ва Шимолий Онега ҳамда АҚШдаги бир қатор 
боксит конлари эрта карбонда ҳосил бўлган. Хитойдаги боксит конлари 
ўрта ва қисман кечки карбонга мансуб. Девон боксит конлари Шимолий 
ва Жанубий Ўролнинг шарқий ёнбағирларида ва Тиманда шаклланган. 
Темир
. Чўкинди темир маъдани конлари Татаристонда, Ўролда, 
Аппалачида, Испанияда, Туркияда мавжуд.
Маъдан конлари.
Қоратов тизмаси ва Ўрта Осиёнинг баъзи 
районларидаги ҳамда Миссисипи дарёси ҳавзасидаги қўрғошин-рух 


531 
конлари карбонда ҳосил бўлган. Эрта карбонда Ўролдаги (Магнитная ва 
Благодат тоғлари), Тўрғайдаги Соколов-Сарбай, Тоғли Шориядаги 
контакт-метасоматик магнетит конлари вужудга келган. Кейинчалик 
гранитли интрузияларнинг ёриб кириши туфайли рангли ва нодир 
металларнинг кўп сонли пневматолитли ва гидротермал конлари 
вужудга келган. Шундай конлар Ўролда, Тиён-Шонда, Маъданли ва 
Тоғли Олтойда, Ғарбий Европада ва Шарқий Австралияда мавжуд. 
Пермда маъданли фойдали қазилмалар кенг ривожланган. 
Уларнинг орасида Германиядаги Мансфельд мис, Қозоғистондаги 
Жезқозғон мисли қумтошлари, Балхаш кўли соҳилидаги Коунрад мис-
молибден, Англиядаги Корнуолл қалай, Германия, Франциянинг 
марказий массиви ва ЖАР Карру ботиқлигидаги уран конларини 
кўрсатиш мумкин. Украинанинг жанубидаги Никитовск симоб кони ҳам 
перм ёшига эга. 

Download 22,52 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   238   239   240   241   242   243   244   245   ...   277




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish