Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф. Тақризчилар



Download 62,78 Mb.
bet54/250
Sana11.07.2022
Hajmi62,78 Mb.
#775422
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   250
Bog'liq
Чиникулов Х , Жўлиев А Х Автосохраненный

Ишлатилиши. Кремнийли жинслар ҳам фойдали қазилмалар ҳисобланади. Яшма қадим-дан қўлланилиб келинган (вазалар, каминлар, устунлар ва б.). Ҳозирги пайтда яшмалар заргарлик буюм-лари, ҳованчалар, таянч призмалар тайёрлашда ва техник мақсадларда ишлатилади.
Диатомитлар, трепеллар ва опокалар кремнийли цемент, иссиқлик ва шовқинтутувчи материаллар сифатида қўлланилади.


32- расм. Радиолярийларнинг турлари.
Кремнийли жинслар портландцемент таркибига гидравлик қўшимча сифатида қўшилади. Уларга қўйиладиган асосий талаб бўлиб гидравлик фаоллиги, яъни кремнезёмнинг кальций оксиди билан бирикма ҳосил қилиш хусусияти ҳисобланади.
Озиқ-овқат ва нефт саноатларида кремнийли жинсларнинг фильтра-цион ва сўрувчи хосса-ларидан фойдаланилади. Озиқ-овқат ва минерал мойларни, глицеринни, мева шарбатларини ва шакар сиропини тоза-лашда игнасимон шаклдаги диатомитлар катта самара беради.
Кимё саноатида диатомитлар ва трепел-лар ультрамарин ишлаб чиқаришда ишлатилади ҳамда каучук, пласт-масса, бўёқ ва портловчи моддаларга тўлдирувчи сифатида қўшилади.
Кремнийли микро-организмлардан таркиб топган бўшоқ кремнийли жинслар упа-элик саноатида фойдаланилади.


Сульфатли жинслар. Сульфатли жинсларнинг бош вакиллари гипс ва ангидрит ҳисобланади. Улар донали-кристалли структурали, шу номдаги минераллардан таркиб топган ва унча кўп бўлмаган гил, қум, органик моддалар ва б. қўшимчаларга эга мономинерал жинслар ҳисобланади.
Гипс типик кимёвий денгиз чўкиндиси ҳисобланади. Чўкинди жинслар орасида қатламлар ҳосил қилиб ётади, ангидрит, галит, соф олтингугурт билан биргаликда учрайди, ангидритнинг гидратацияси жараёнида ҳосил бўлиши мумкин. Гипс сульфидлар ва соф олтингугурт-нинг нураш зоналарида ҳам шаклланиши мумкин, бунда одатда гил ва бошқа моддалар билан ифлосланган зич ёки бўшоқ масса вужудга келади.
Гипс чуқурликларда (100-200 м) кристаллогидратли сувини йўқотиб ангидритга айланади. Гипснинг битумлар билан ўзаро таъсири туфайли олтингугурт ҳосил бўлади. Олтингугуртнинг баъзи конлари, эҳтимол, шу йўл билан пайдо бўлган.
Ангидрит гипсдан фарқли ўлароқ қаттиқроқ (тирноқ билан тирналмайди) ва оғир.

Download 62,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   250




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish