Масъул муҳаррир: академик Т. Н. Долимов, г м. ф д., проф. Тақризчилар



Download 62,78 Mb.
bet51/250
Sana11.07.2022
Hajmi62,78 Mb.
#775422
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   250
Bog'liq
Чиникулов Х , Жўлиев А Х Автосохраненный

Чўкинди жинсларнинг цементи. Доналар ва цемент орасидаги муносабатлар ҳам, цементнинг ўзи ҳам бир қатор текстураларнинг вужудга келишига сабаб бўлади. Доналар ва цемент орасидаги нисбатга қараб қуйидаги асосий цементация турлари ажратилади (Швецов, 1958): базал, туташиш ёки контактли, ғовакли цемент, тўлдирувчи цемент ва коррозион цемент.
Таркиби бўйича цемент карбонатли, сульфатли, кремнийли, темирли ва гилли бўлади.


5.2.3. Чўкинди жинсларнинг турлари


Алюмосиликатли (бўлакли) чўкинди жинслар. Алюмосиликатли жинслар бўшоқ ёки цеметланган бўлиши мумкин.
Бўшоқ жинсларга думалоқланган ёки қиррали бўлакларнинг тўпланишидан ҳосил бўлган турлари киради.
Цементланган бўлакли жинслар бўшоқ жинсларнинг турли кимёвий моддалар ёрдамида бирикиши туфайли ҳосил бўлади. Кремнезёмли цемент (иккиламчи кварц, опал, халцедон) энг мустаҳкам, темирли цемент (лимонит) мустаҳкам, карбонатли (кальцит) ва сульфатли (гипс) мустаҳкамлиги паст ва гилли цемент номустаҳкам бўлади.
Алюмосиликатли жинсларга харсанг ва ғўлакли конгломератлар, брекчиялар, гравелитлар, қумтошлар ва алевролитлар киради.
Келиб чиқиши. Аюмосиликатли жинслар туб жинсларининг механик нураши туфайли вужудга келади.
Ишлатилиши. Алюмосиликатли жинслар асосан қурилиш материаллари сифатида фойдаланилади.

Гилли жинслар. Гилли жинслар табиатда жуда кенг тарқалган. Улар стратисферадаги чўкинди жинсларнинг ярмидан кўпини ташкил этади. Гилли жинслар типик бўлакли жинслар билан кимёвий жинслар ўртасида оралиқ вазиятни эгаллайди.


Гилли жинсларнинг зичлашмаган ва метаморфизмга учрамаган турлари юқори ғовакликка (50-60%) эга бўлади. Сув билан ара­лаштирилганда хамирсимон масса ҳосил қилади. Бу массадан турли идишлар ясаш мумкин. Улар оловда тобланганда тошдек қаттиқ ва мустаҳкам жинсга айланади.
Гилли жинслар минерал таркибига кўра каолинитли, гидрослюдали, монтмориллонитли, палигорскитли ва бошқа кўплаб турларга бўлинади.

Download 62,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   250




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish