«Машинасозлик технологияси асослари»


Ишлаб чиқариш хатоликлари. Системали ва



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/74
Sana25.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#292510
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   74
Bog'liq
cYsBag4Rxq6LTA5uNMjsZ2Bik27ZHvNNnP3t7C8Q(1)

3.2. Ишлаб чиқариш хатоликлари. Системали ва 
тасодифий хатоликлар. 
Юқорида кўриб чиқилган Деталнинг аниқлигига таoсир этувчи 
асосий 
омиллар 
ишлаб 
чиқариш 
хатоликларининг 
манбаи 
хисобланади. 
Метал кесиш дастгохининг ноаниқлиги 
натижасида хосил 
бўлувчи хатолик унинг 
геометрик хатолиги 
деб юритилади. 
Дастгохнинг геометрик хатолиги асосан унинг деталлари, йиғма 
бирикмаларини нотўғри тайёрланганлиги ва йиғиш жараёнида йўл 
қўйилган хатоликлар оқибатида вужудга келади. 
Бу хатоликларни катталиги дастгохнинг аниқлик нормалари 
ГОСТ бўйича белгиланади. Масалан: токарлик ва фрезерлик 
дастгохларининг шпинделларни радиал тепиши 0,01- 0,015 мм дан 
ошмаслиги керак. Токарлик ва рандалаш дастгохларининг 
йўналтирувчилари тўғри чизиқли ва паралеллик бўйича хатоликлари 
1000 мм эса 0,05-0,08 мм дан ошмаслиги керак. 
Датсгохнинг ишлаш жарёнида унинг деталларини емирилиши 
сабабли хатоликлар вужудга келади. 
Кесувчи ва ёрдамчи асбобларни хамда мосламаларни 
тайёрлаш аниқлиги уларни вақт бирлиги ичида емирилиши.
Кесувчи ва ёрдамчи асбобларнинг тайёрлаш аниқлиги деталларга 
механик ишлов бериш бериш аниқлигига таoсир кўрсатади. Машина 
деталлари каби кесувчи ва ёрдамчи асбоблар абсолют аниқ 
тайёрланади. Ишлов бериш жараёнида уларнинг хатоликлари у ёки бу 
кўринишда деталга кўчади. Бундан ташқари, ишлов бериш жараёнида 
улар емирилади ва натижада хатолик ортиб боради. Бу эса емирилиш 


25 
натижасида дастгох деталларига нисбатан кесувчи асбобни таoсири 
юқори эканлигини билдиради. 
Кесувчи асбобнинг ўлчамлари емирилиши натижасида 
хосил бўлувчи хатоликлар хисоби. 
Кесувчи асбобнинг кесиш йўлига 
боғлиқлиги унинг ўлчами емирилиши орқали ифодаланади. Бу ўз 
навбатида 1000 м йўл хисобига келтирилади ва келтирилган ўлчамли 
емирилиш К орқали аниқланади. 
Йўнишда кесиш йўли L,м да қуйидагича аниқланади: 
S
Dl
t
v
L
ас
1000




, м 
(3.1) 
бу ерда: D-ишлов берилаётган юза диаметри,мм; l- ишлов берилаётган 
юза узунлиги,мм; S- узатишлар миқдори, мм/обoект. 
Битта партиядаги n деталларга ишлов берилса, у холда умумий 
йўл L
N
=L

N. Кесувчи асбобни мослашиши учун дастлабки емирилиш 
йўлини 1000 м деб олсак, 
1000



N
L
L
, м
(3.2) 
нормативлардан фойдаланиб келтирилган емирилиш К ни қабул 
қилсак, у холда умумий емирилиш Е
Р
K
L
Е
Р
1000


бўлади.
(3.3) 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish