«Машинасозлик технологияси асослари»


Айланиш ўқига эга бўлган юзаларга ишлов беришда базалаш



Download 2,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/74
Sana25.02.2022
Hajmi2,25 Mb.
#292510
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   74
Bog'liq
cYsBag4Rxq6LTA5uNMjsZ2Bik27ZHvNNnP3t7C8Q(1)

Айланиш ўқига эга бўлган юзаларга ишлов беришда базалаш 
ва махкамлаш хатоликлари векторлари турли бурчак остида 
ўзаро жойлашган 
деб қаралса:
 
2
2
м
б
у
Е
Е
Е



(3.5) 
Агарда ўрнатиш базаси билан ўлчов базаси бирга бўлса Е
б
= 0 
бўлади. 
3.1-расмда кўрсатилган холат учун L ўлчамли таoминлашда 
Е
бL
=0 чунки А-А юза хам базалаш хам ўлчов базасидир. К ўлчамни 
таoминлашда эса ўлчов базаси В-В бўлгани учун Е
б
=


Деталларни базавий тешиклари бўйича цилиндрик юзаларга 
ўрнатишда (бармоқларга) ўлчов базаси таoминланаётган ўлчам 
йўналишида силжишини инобатга олиш керак (3.1-расм). Кенгаювчи 
бармоққа ўрнатилганда (оралиқ йўқ холда) l-ўлчамга нисбатан 
хатолик хомашё диаметри D нинг қўйими майдонинг яримига тенг 
бўлади. Е
б
=

2. Бикр бармоққа ўрнатилганда эса Е
б
хосил бўлган 
оралиқ қийматига катта бўлади: 
Е
б


ор
(3.6) 


27 
Технологик ишлов берувчи тизимга (ТИБТ) таoсир этувчи 
куч остида дастгох деталлари ишлов берилаётган детал ва 
кесувчи асбобнинг деформацияси ТИБТ нинг бикрлиги.
Металл 
кесиш дастгохларида деталларга ишлов жараёнида хосил бўлган 
кесиш, мосламани сиқиш кучлари ва бошқа кучлар дастгох 
деталларига ишлов берилаётган деталга, кесувчи асбобга таoсир 
кўрсатади. Натижада уларнинг дефорамацияланиши, кесувчи қиррани 
холатини ўзгариши, детал ўлчамларини ўзгариши кабилар кузатилиб 
тўғри 
геометрик 
шаклда 
оғиш 
холлари 
вужудга 
келади 
(конуссимонлик, оваллик). 
3.1-расм. Деталларни текис ва цилиндрик юзалари бўйича 
ўрнатиш 
Ишлов бериш жараёнида хосил бўлган деформациялар 
таoсирида содир бўлувчи тўғри шаклдан оғиш холлари 3.2-расмда 
келтирилган. 


28 
3.2-расм. ТИБТ нинг деформацияси натижасида тўғри геометрик 
шаклдан оғиши холлари. 
Юқоридагилардан кўриниб турибдики ТИБТ нинг бикрлиги 
деталларни тайёрлаш аниқлигига катта таoсир кўрсатади. 
ТИБТ нинг бикрлиги деганда эластик ишлов бериш 
тизимининг куч таoсирида деформациясига қаршилик кўрсатиш 
қобилияти тушунилади. 
J
T
= Р
у
/у, кг/мм,
(3.7) 
бу ерда: J
T
- тизимнинг бикрлиги; Р
у
- кесиш кучининг радиал ташкил 
этувчиси; у- кесувчи қирранинг силжиши (деформацияси). 
Бикрликка тескари тушунча мосланувчанлик деб юритилади 
ёки: 
T
J
1


мм/кг
T
J
1000

мкм/кг.
(3.8) 

Download 2,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish