Машғулот тури: маъруза Мавзу: Биосфера Мавзу режаси



Download 5,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/31
Sana11.04.2023
Hajmi5,33 Mb.
#927029
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   31
Bog'liq
\'Авазов Ш Биосфера 02 10 2021 очиқ (1)

Қир
ғо
қ 
 
нуқтаси 
Қуёш нурининг йўқолиш 
Ю
вил
ад
и
ган
 
қир
ғо
қ 
Сув 
б
о
са
д
и
га
н 
 
қир
ғо
қ 
Ч
уқ
ур
ли
к
, м
 
7.12-расм. 
Кўлнинг учта асосий зонаси
Э в ф о т и к з о н а 
7.13-расм. 
Кўл ўсимликларининг “тилими”


252 
кўпроқ учрайди. Бундай сув экотизимларида 
нектон
гуруҳига мансуб 
организмлар кенг тарқалган бўлади. 
Сув – озуқага, катта зичлик ва кучли босимга, шунингдек қуёш ну-
рини ютиш хусусиятига эга бўлган ўзига хос муҳит. Сув ҳавзалари-
нинг туз режими, оқим тезлиги каби омилларига барча сув организм-
лари мослашиши шарт. Сувнинг зичлиги сув организмларининг унга 
«таяниш» имконини беради; бу эса айрим 
планктонлар
(масалан, бир 
ҳужайрали сувўтлар, моллюскалар, майда қисқичбақалар ва ш.к.) учун 
катта аҳамият касб этади. Планктонлар сув оқимига қарши ҳаракат 
қила олмайди ва оқим уларни узоқ масофаларга олиб кетади. Нектон-
лар эса сув оқимига қарши сузиш ва тиккасига ҳаракат қилиш қоби-
лиятига эга бўлиб, бир неча 10 м дан 100 м гача фаол ҳаракат қилиши 
мумкин (масалан, балиқлар). 
Маълумки, сув таркибидаги кислород миқдори атмосферадаги кис-
лороддан тахминан 20 марта кам бўлади. Шу сабабли гидробионтлар-
нинг нафас олиш жараёни жуда мураккаб. Улар танаси ёки нафас олиш 
органлари – жабраси, ўпкаси ва трахеяси орқали нафас олади. Сувда 
яшайдиган организмларнинг баъзи вакиллари сувда ва ҳавода нафас 
олиш имкониятига эга. Икки томонлама нафас оладиган сув организм-
ларига балиқлар ва моллюскаларнинг айрим турларини, қисқичбақаси-
монларни мисол қилиб келтириш мумкин. Сувда кислород етишмасли-
ги тирик организмларга катта таъсир кўрсатади, яъни гидробионтлар-
нинг аксарият қисми нобуд бўлиши мумкин. 
Сув зооценозининг асосини 
балиқлар
ташкил этади. Сувдаги тузлар 
балиқларга катта таъсир кўрсатади; агар сувдаги тузлар миқдори йўл 
қўйилиши мумкин бўлган меъёрдан ортиб кетса, балиқларга ҳалокатли 
таъсир кўрсатиши мумкин. Масалан, Амударёга экинларини суғориш 
натижасида вужудга келган шўр, ифлосланган оқова – зовур сувлари-
нинг узлуксиз ташланиши туфайли сув таркибидаги туз ва заҳарли 
моддалар миқдори кўпайиб, энг нодир балиқлардан бири ҳисобланган 
бакра, сифатли мўйна берадиган ондатра ва шу каби турлар йўқолиб 
кетишига сабабчи бўлган.
Чучук сув муҳити узуқ-узуқ, яъни бир қанча жойларда бўлиниб во-
қе бўладиган ҳодисадир. Сув ҳавзаларини бир-биридан ер (қуруқлик) 
ажралиб туради ва уларда ўзига хос турли хил биота бўлиши мумкин.

Download 5,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   31




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish