Маърузалар матни тошкент 2010 й



Download 0,6 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/36
Sana16.03.2023
Hajmi0,6 Mb.
#919802
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   36
Bog'liq
islom dini tarixi va falsafasi fani bojicha maruzalar matni

 
 
 
12-маъруза 
Мўътазилия таълимоти вакиллари ва уларниг ақидавий қарашлари 
Дарс режаси: 
1.
 
Мўътазилийларнинг Бағдод ва Басра мактаблари 
2.
 
Йирик вакилларнинг ақидавий қарашлари 


Мўътазилийлар тарихда доим бири бири билан мусобақада бўлувчи бир қанча 
гурухларга бўлинганлар. Уларнинг энг йириги IX-X асрларда Басра ва Бағдод мактаблари 
эди. Басралик даврада: Муаммар ибн Аббад (в. 830), Абул Ҳузайл ал-Аллоф ан Наззом (в. 
845), ал-Жоҳиз (в.868), Абу Али алЖуббаий (в.915) ва унинг ўғли Абу Ҳошим (в.933) энг 
йирик вакиллари эди.
Бағдоддаги даврага Бишр ибн ал-Муътамир (в.825) асос солган бўлиб, бу даврада 
Сумама ибн ал-Ашрас (в.828), ал-Мурдар (в. 840). Аҳмад ибн Абу Довуд (в.854), ал-
Хаййот (IX аср), ал-Каъбий (в. 929) фаолият кўрсатганлар. 
Бу икки давра ўртасидаги мубоҳаса мазмунини мўътазилий Абу Рошид ан-
Найсабурий (в.1024)нинг “Ал-Масоил фил хилоф байнал басриййин вал-бағдадиййин” 
китоби очиб беради. 
Ҳокимият 
масаласида 
халифа 
бўлиш 
лозимлигини 
уқтирадилар. 
Илк 
мўътазилийлар халифа албатта қурайшлик бўлиши шарт эмас деб , кейинги даврларда 
қурайшлик лойиқ одам бўлса бошқа киши халифа бўлиши мумкин эмас деб 
ҳисоблардилар. Уларнинг фикрларича, Аллоҳнинг буйруғи ёки имомнинг ўзи тайинлаб 
кетиш билан имом бўлинмайди, балки унинг келиб чиқишидан қатъий назар мусулмон 
жамоасидан сайланиши лозим; хорижийлар ўхшаб имомнинг адолат этиш сифати энг 
муҳим деб ҳисоьлайдилар ва ўзларининг 5 ақидаларига кўра адолатсиз имомини ҳатто куч 
билан бу лавозимдан четланиш зарурлигини таъкидлайдилар. 
Таянч иборалар:
Абу Рошид ан-Найсабурий (в.1024)нинг “Ал-Масоил фил хилоф 
байнал басриййин вал-бағдадиййин”, Муаммар ибн Аббад (в. 830), Абул Ҳузайл ал-Аллоф 
ан Наззом (в. 845), ал-Жоҳиз (в.868), Абу Али алЖуббаий (в.915) ва унинг ўғли Абу 
Ҳошим (в.933), Бишр ибн ал-Муътамир (в.825) асос солган бўлиб, бу даврада Сумама ибн 
ал-Ашрас (в.828), ал-Мурдар (в. 840). Аҳмад ибн Абу Довуд (в.854), ал-Хаййот (IX аср), 
ал-Каъбий (в. 929) 
Адабиётлар: 
1.
Абу Мансур Абдулқоҳир ал-Бағдодий. Ал-фарқ байн ал-фирақ. –Байрут: Дор ул-
кутуб ул-илмия. 
2.
Абул Фатҳ Муҳаммад ибн Абдулкарим ибн Абу Бакир Аҳмад аш-Шаҳристоний. 
Ал-милал ван ниҳал. – Қоҳира: М. Сайиид Ғайлоний, 1961. 
3.
Ҳусниддинов 3.М. Ислом – йўналишлар, мазҳаблар, оқимлар. – Т.: 
Мовароуннаҳр, 2000. 
4.
Беляков В. Заслон исламскому радикализму / Азия и Африка сегодня. 1997. 

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish