Маърузалар матни I. Психодиагностика предмети, мақсади



Download 5,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet95/126
Sana06.07.2022
Hajmi5,03 Mb.
#750771
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   126
Bog'liq
5b18edf0983d4

1-жадвалда
интервал нормаллаштиришга мисол келтирамиз. Х қатори 
хом (нормаллаштирилмаган) очколарни ифодаласин. Бу очколар тўғри 
жавобларни оддий санаш (тест буйича) олинган бўлсин. Р қаторда 62 та 
синалаѐтганлар сайланмаси (вуборкаси) да хом баллар учраши кўп-
камлигини ифодаласин. F қаторда кулмулятив назарда тутади. 
Худди 
шунингдек 
инсон 
(хайвонот) 
организми 
биологик 
характеристикаси жузъий узгаришларни тадқиқ этишда нормал 
тақсимотнинг вужудга келиши генотип тургун фактор ва фенотип 
узгарувчан тасодифий факторлари ўзаро таъсири мавжудлиги билан 
богланади, шунингдек, индивидлараро психологик хилма хилликнинг 
келиб чиқиши нормал эгри чизик укида индивид урнини гуѐ олдиндан 
белгиловчи сифатидаги генотип код билан богланади. Амалда эса кўпинча 
махсус статистик мураккаб жараѐнда амалий ишда эришиладиган вужудга 
келадиган нормал эгри чизикни ирсият механизми амал қилишга нисбатан 
бериш учун хеч қандай асос йўқ. 
Унга таъсир этувчи сунъий тадбирларсиз катта танлов (сайланмада) 
нормал тақсимотни олишга эришган ҳолларимиз ҳам яна генетика 
аралашувини билдирмайди. Нормал тақсимот қонуни ҳар сафар 
ўлчанаѐтган хусусият (индивид лаѐкатининг маълум бир ривожланиши 
даражаси шаклланиши) га бир-бирига боғлиқ бўлмаган йўналиши ва 
кучига кўра какторлар таъсир қилаѐтганда қайта намоѐн бўлади. Субъект 
ўзида хис қилувчи, хис этувчи, унинг тириклик давридаги вокелик 
таъсирлари тарихи худди ўзаро боғлиқ бўлмаган турли-туман вокеа 
ходисалар кетма-кетлиги кабидир: айрим факторлар ижобий, бошқалар 
салбий йўналиш буйича таъсир этади. Натижада улар таъсирининг ўзаро 
ютиб юборилиши, йўқка чиқарилиши уларнинг муайян бир йўналишга 
(кўпрок ижобий ѐки салбий) эга бўлишига қараганда кўпрок бўлади, яъни 
нормал тақсимот вужадга келади. Оммавий изланишлар шуни 
кўрсатадики, ўрта оммавий факторлардан (масалан, ота-онанинг 
маълумоти даражаси) бири устидан назоратнинг киритилиши нормал 
тақсимот эгри чизигининг табакалашувига олиб келади. Сайланма эгри 
чизиклар бир-бирига нисбатан силжиган бўлади. Бу натижалар статистик 
диагностик нормаларнинг ижтимоий маданий келиб чиқишини ѐркин 
исботи бўлиб хизмат қилади. Шундай оммавийлик (популяция) ларни бир 
турли дейиш мумкинми, уларга нисбатан бир хил сайланма механизми 
таъсир этади: Тестни вужудга келтириш (стандартлаштириш) ва уни 
диагностик тадбик этиш вазиятларида. Бу ерда ―нормал ихтиѐрийлик‖ 
феномени каби ―шахс‖ ларни ҳам ҳисобга олишга тўғри келади. Агар 
стандартизация сайланмаси уз ихтиѐри билан розилик берган 
студентларда шакллантирилса ва агар тестлар аралаш сайланмада 
(маъмурий йўл билан) утказиш мулжалланган бўлса, унда диагностик 
хукмларда маълум бир хатоликларга йўл қуйиш хафидан ҳоли бўлмайди, 
чунки кунгиллининг психологик портрети маъмурий мажбурлаш билан 
рози бўлган синалувчиникидан фарқ қилади. 

Download 5,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   91   92   93   94   95   96   97   98   ...   126




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish