Маруза матни



Download 2,1 Mb.
bet42/46
Sana30.03.2022
Hajmi2,1 Mb.
#518642
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   46
Bog'liq
aminokislotalar

Антибиотиклар
Антибиотиклар - булар асосан микроорганизмлар томонидан ишлаб чиқариладиган кимёвий моддалар бўлиб, тирик хужайралар ўсишини тўғридан-тўғри ва танлаб тўхтатувчи таъсирга эга. «Антибиотик» сўзи одатда бактерияларга қарши моддалар маъносини билдирсада, улар антивируслик ва рак ўсимталарига қарши хоссаларга ҳам эга. Энг кўп ишлатиладиган антибиотиклар қуйидагилардир: пенициллин, цефалоспоринлар, стрептомицин, хлорамфеникол (левомицитин), тетрациклин, новобиоцин, рифамицин ва бошқалар.
Пенициллин - бу табиий бирикма, уни моғор замбуруғи Penicillium notatum ишлаб чиқаради.

Пенициллин 1928 йили Флеминг томонидан очилган. У бактерияларга қарши ишлатилади. Пенициллиннинг таъсир механизмига келсак, у бактерияларнинг хужайра деворларини тузилишини тўхтатади, яъни тўқима ҳосил бўлишидаги пептид боғларини ингибирлаб қўяди, чунки бу боғларни ҳосил қилишда қатнашаётган фермент билан ўзи бирикиб олади. Натижада бактериялар ўса олмайди ва ўлади.
Цефалоспоринлар. Цефалоспоринлар гурухига кирувчи антибиотикларга мисол қилиб цефалексинни олиш мумкин. Бу антибиотикни -лактамли антибиотик деб ҳам юритилади. Уни асосан ферментатив синтез орқали олиш мумкин. Бунинг учун ацилловчи гурух сифатида D(-)-аминофенилсирка кислотаси олинади, нуклеофил агент қилиб 7-аминодезацетоксицефалоспоран кислотаси ишлатилади, катализатор сифатида D(-)-фенилгилицил--лактамидамидогидролаза олинади.





цефалексин

Тетрациклинлар. Тетрациклин антибиотиклари асосини полифункционал гидронафтацен бирикмалари ташкил қилади:



R1H;
R1Cl;
R1H;

R2H
R2H
R2OH

-тетрациклин
-хлортетрациклин
-окситетрациклин

Тетрациклин антибиотиклари биологик трансформация методи орқали Streptomyces rimosus ва унга ўхшаш штаммлар иштирокида биосинтез қилиб олинган. Тетрациклин ҳам пенициллин каби кучли антибиотиклик хоссага эга ва микробларга қарши ишлатилади.
Хлорамфеникол (левомицетин). У 1947 йилда биринчи маротаба Streptomyces venezuelae грибидан ажратиб олинган. Хлорамфеникол ўзининг аналоги ҳисобланган хлораминоамфениколнинг аминогурухини Streptomyces Sp. иштирокида микробиологик оксидлаб ҳам олинади.



хлораминоамфеникол

хлорамфеникол

Хлорамфеникол 1949-50 йилларга келиб синтетик йўл билан олинган.









П-нитроацетофенон






п-нитро-ациламинофенил
гидрохлорид






Хлорамфеникол кучли микробиотиклик хоссасига эга бўлиб, кўплаб микробларга ўз таъсирини ўтказади ва зарарсизлантиради.
Актиномицин.

Актиномицин Streptomyces antibioticus бактерияси штаммасидан ферментатив усулда ажратиб олинган. У ДНК молекуласи учун жуда кучли специфик ингибитор бўлиб, унга боғланади ва РНК синтезида унинг матрицалик ҳолатини бузади. Унинг бу хусусияти рак ўсимталаридаги ДНК ва РНК лар иштирокида кетадиган оқсил биосинтезини секинлаштиради ва шу сабабли унинг нормал ҳолатга ўтишига ёрдам бериши мумкин.
Стрептомицинлар. Streptomyces griseus бактериясидан ферментатив жараён орқали иккита антибиотик - стрептомицин А ва стрептомицин В (маннозидострептомицин)лар ажратиб олинади.



стрептомицин А






Маннозидострептомицин

Стрептомицин антибиотиклари кўп хил микробларга, бактерияларга қарши қўлланилади. Булардан стрептомицин А асосан актив форма ҳисобланади, маннозидострептомициннинг активлиги анча паст бўлиб, фақат 20% активликка эга.

Download 2,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish