Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet81/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   99
Bog'liq
zoologiya

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Маъруза №12. 2 соат 
Мавзу: Амниоталар - мўртак пардали умуртқалилар. 
 
Режа: 
1.Амниоталарнинг қисқача тавсифи. 
2.Судралиб юрувчилар синфининг умумий тавсифи, систематикаси, қисқача 
систематик обзори. 
3.Қуўлар синфининг умумий тавсифи, систематикаси, катта туркумларига қисқача 
тавсиф. 
4.Сут эмизувчиларнинг умумий тавсифи, систематикаси. 
5.Уй ҳайвонларининг келиб чиқиши. 
АДАБИЁТЛАР: 
1. Б.С.Салимов , А.С.Даминов «Зоология» Тошкент, 2012 й.
2. Ж.Л. Лаханов «Умуртқалилар зоологияси» Тошкент, 2005 й.
3. С.П.Наумов «Умуртқали ҳайвонлар зоологияси» Тошкент, 1995 й.
4. Е.И. Лукин «Зоология» Москва, 1989 й. 
ҚЎШИМЧА АДАБИЁТЛАР: 
1.И.А.Каримов “Ўзбекистон иқтисодий ислоҳатларни чуқурлаштириш
йўлида”. Тошкент 1995 й.
2. С.П.Богданов “Ўзбекистон ҳайвонлари”. Тошкент. 1993 й.
3. Ўзбекистон “Қизил китоби”. Тошкент 1988 й.
 
ТАЯНЧ ИБОРАЛАР: 
Амниота, амнион, эмбрион, муртак, аминион суюқлиги, амнион парда, 
аллонтоис,сариқлик пардаси, метанефрос, волф канали, рептилия, процел, 
эпистрофея, отлоит, аорта ёйи, ихтиозавр, птеродактип, мезозой, кайназой, клоака, 
панпир, кўкрак тожли, кўрак тожсиз. 
 
12.1 - савол.
Амниоталарнинг қисқача тавсифи. 
Амниоталар ўз ичига ҳақиқий қуруқликда яшашга мослашган 
умуртқалилар: 
судралиб 
юрувчилар, 
қушлар, 
сут 
эмизувчилар 
синфларини олади. Шулардан биринчи икки синф вакиллари тухум 
қўйиб кўпаядилар, учунчи синф вакиллари эса тирик туғиб кўпаядилар 
ва ўз болаларини сут билан боқадилар. 
Амниоталар тухуми қуруқликда ривожланишга мослашган, шу 
сабабли уларнинг маълум систематик гуруҳлари сувга яшашга қайта 
мослашган бўлсада, улар кўпайиш учун албатта қуруқликка чиқадилар 
(баъзи бир тирик туғувчилар бундан мустасно). Амниоталарнинг 
тухумлари қалин пўчоқ билан ўралган, тухумлари бўлажак эмбрион учун 
зарур бўлган озуқа (сариқлик) моддасига бой. Намликда ва совуқ 
шароитда тухумлар ривожланмайди. 
Амниоталарнинг эмбрионал тараққиётининг дастлабки даврларида 
муртакни ўраб турувчи халта - амнион (қоғоноқ) парда ҳосил бўлади. 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Парданинг ичида суюқлик пайдо бўлади. Бу суюқлик амнион суюқлиги деб 
аталади. Бу суюқлик ичида муртак қалқиб туради. Амнион суюқлиги муртакни 
ҳар қандай физикавий ва механиқ таассуротлардан сақлайди. Амнион пардаси 
билан бир вақтда бошқа эмбрионал орган - аллантоис ривожланади.
Аллантоис муртак учун сийдик пуфаги ва нафас олиш органи бўлиб 
ҳисобланади (унда қон томирлари, капиллярлар тури ҳосил бўлади). 
Аллантоиснинг ташқи девори сероз парда билан қўшилиб ўсиб кетади. Сут 
эмизувчиларда аллантоис муртакни она организми билан боғловчи йўлдошга 
айланади.
Амниоталар тухумида запас озиқа модда - сариқликни қамраб турувчи яна 
бир халта - сариқлик халтаси пайдо бўлади.
Амниоталарнинг ривожланиши тўғри йўл билан боради, шу сабабли уларда 
личинкалик давр бўлмайди.
Барча амниоталарда гавда, яьни мезонефрик буйраклар йўқолиб, 
уларнинг пастида (орқасида) метанефрик ёки тос буйраклар пайдо бўлади. 
Урғочиларида вольф канали йўқолади, эркакларида у уруғ йўли вазифасини 
бажаради. Фақат сут эмизувчиларда ташқи жинсий органда сийдик ва уруғ 
йўллари қўшилади. Амниоталар гуруҳидан рептилиялар ва қушлар клоакали 
умуртқалилар бўлиб ҳисобланади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   77   78   79   80   81   82   83   84   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish