Маъруза №1\



Download 293,5 Kb.
bet23/29
Sana24.02.2022
Hajmi293,5 Kb.
#253329
TuriЛекция
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   29
Bog'liq
Маъруза 1

Жигар клиренси


Жигар клиренсига таъсир килувчи асосий физиологик омиллар:

  • жигар холати;

  • жигардан утаётган кон хажми;

  • жигар кон айланиши тезлиги;

  • мувофик ферментларнинг функционал хусусиятлари.

Масалан, жигар ферментлари томонидан интенсив метоболизмланадиган лидокаин клиренси,энг аввало уни жигарга етиб келиши, яъни келувчи кон хажми ва тезлигига боглик булади. Шу сабабли димланган юрак етишмовчилиги окибатида жигарга келувчи коннинг камайиши натижасида лидокаин клиренси пасаяди. Иккинчи томондан фенотиазинлар клиренси ферментлар функционал холатига боглик булади. Шунинг учун жигар жарохатланганда фенотиазинлар клиренси кескин камаяди ва табиийки уларнинг кондаги концентрацияси ошади.
ДВнинг организмдаги биотрансформациясига бемор ёши, жинси, овкатланиши, атроф-мухит, касалликлар ва б.к. таъсир курсатади.
Барча ичга бериладиган дори воситалари икки гурухга булинади:
Юкори жигар клиренсига (flow limited drugs)(capacity) эга булган дори воситалари. Уларга кондан гепатоцитлар оркали юкори экстракциялаш хосдир. Жигарнинг бундай дори воситаларини метаболизм килиш хусусияти унда кон айланищ тезлигига боглик.
Куйи жигар клиренсига (capacity limited drugs) эга булган дори воситалари. Жигарнинг бундай дори воситаларини метаболизм килиш хусусияти унда кон айланищ тезлигига эмас, балки жигар дори воситаларини парчаловчи ферментлар тизими сигимига богликдир.


Дори воситаларини чикарилиши йуллари


Дори воситаларининг организмдан чикарилиши, уларнинг ёг ёки сувда эришига караб бир неча йуллар билан амалга ошади:

  • буйрак экскрецияси – чикарилишнинг (элиминациянинг) асосий йули;

  • жигар экскрецияси – дори воситалари ва улар метаболитларининг сапро оркали экскрецияси;

  • бошка йуллардори воситаларининг нафас, тер ва ёш суюклиги оркали чикарилиши.

Буйрак ташкари метаболизм ёки чикаришнинг бошка йулари мухим ахамиятга эга эмас ва клиренс хисобланаётганда одатда эътиборга олинмайди.
Масалан, циметидиннинг буйрак клиренси 600 мл/мин, жигар-200 мл/мин ва у торкали -10 мл/мин га якин; шундай килиб, умумий клиренс 810 мл/мин.
Организмдан дори моддасини чикарилишини Т ½ караб бахо берилади: организмдан бир марталик Т ½ модданинг 50% , икки марта-75%, уч мартада-90% чикарилади. Дори воситасини конда керакли концентрациясига эришини таъминлаш учун, доза юбориш интервалини ва вакт оралигини аниклашда Т ½ (одатда 3-5 Т ½ ) асосий курсаткич булиб хизмат килади.



Download 293,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish