Маъруза №1. Компьютер графикасига кириш


Текисликдаги (2-ўлчовли) алмаштиришлар



Download 3,04 Mb.
bet11/22
Sana06.07.2022
Hajmi3,04 Mb.
#744425
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   22
Bog'liq
Kompyuter-grafikasi-ma ruzalar

Текисликдаги (2-ўлчовли) алмаштиришлар


  • Кўчиш матрицаси (translation):

  • Масштаблаш матрицаси(dilatation):

 cos

Б sin

  • Буриш матрицаси (rotation):  0

  • Акслантириш матрицаси(reflection):

1 0 0
 
K 0 1 0
  1
 0 0
 
М 0  0
0 0 1 sin 0
 cos 0

0

1




1

A0
0


0
1
0

0

0
1

Эътиборингиз учун рахмат!

Маъруза №6. Фазодаги (3-ўлчовли) алмаштиришлар. Платон жисмлар
Максад: Компьютер графикасида ишлатиладиган фазода (3-ўлчовли) алмаштиришларни ўрганиш.
Калит сўзлари: Алмаштиришлар, кўчиш, буриш, акслантириш, масштаблаш, платон жисмлар.
Режа:

  • Фазода (3-ўлчовли) алмаштиришлар

  • Кўчиш

  • Буриш

  • Акслантириш Масштаблаш

  • Платон жисмлар

Фазодаги (3-ўлчовли ) алмаштиришлар


  • Кўчиш матрицаси (translation):

    1 0 0

    K 00 10 10

      


    0

    0
    0
     1

  • X’=x+a

  • Y’=y+b

  • Z’=z+c

  • бу ерда (λ, μ, ν) – кўчиш вектори

Фазодаги (3-ўлчовли ) алмаштиришлар.

  • Масштаблаш матрицаси(dilatation):

 0 0 0
 
0  0 0 Ч 0 0  0
 
0 0 0 1

  • бу ерда α, β ва γ масштаблаш коэффициентлари.

  • 0 va 1 oraligida kichiklashadi

  • 1 dan katta bo`lsa kattalashadi

Фазодаги (3-ўлчовли ) алмаштиришлар

  • Буриш матрицаси (rotation):

  • абцисс ўқи буйлаб буриш

  • ординат ўқи буйлаб буриш

  • аппликат ўқи буйлаб буриш

1 0 0 0
 
0 cos sin 0
Бx 0 sin cos 0
 
0 0 0 1
 cos 0 sin 0
 
 0 1 0 0
Бy sin 0 cos 0
 
 0 0 0 1
 cos sin 0 0
 
sin cos 0 0
Бz  0 0 1 0
 
 0 0 0 1


  • Фазодаги (3-ўлчовли ) алмаштиришлар
    Акслантириш матрицаси(reflection):

  • XY текислигига нисбатан

  • YZ текислигига нисбатан

  • ZX текислигига нисбатан

1 0 0 0
 
0 1 0 0
Az 0 0 1 0
 
0 0 0 1
1 0 0 0
 
 0 1 0 0
Ax  0 0 1 0
 
 0 0 0 1
1 0 0 0
 
0 1 0 0
Ay 0 0 1 0
 
0 0 0 1

Платон жисмлари (кўпёқликлар)
Номи Ёқлари (Ё) Қирралари (Қ) Учлари (У)

  • Тетраэдр 4 6 4

  • Гексаэдр 6 12 8

  • Октаэдр 8 12 6

  • Додекаэдр 12 30 20

  • Икосоэдр 20 30 12

(Евклид исботлаган!)
Ё + У = Қ + 2
(Эйлер формуласи!)

Платон жисмлари (кўпёқликлар) тасвирлаш



Платон жисмлари (кўпёқликлар) тасвирлаш



Эътиборингиз учун рахмат!

Маъруза №7. Полигонал тўрлар ва уларни бериш усуллари

  • Мақсад: Полигонал тўрларни бериш усулларини ўрганиш Калит сўзлари: Полигонал тўр, қирра, учлар, ёқлар.

  • Режа:

  • Полигонал тўрларни бериш усулларини ўрганиш;

  • Кўпбурчакларни ошкора бериш;

  • Ёқларни ошкора бериш;

  • Қирраларни ошкора бериш.

Lecture №4. Polygonal mesh and methods of their provide


Objective: studying methods provide the Polygonal mesh
Key words: Polygonal mesh, ribs, vertices, faces Plan:

  1. Studying methods provide the Polygonal mesh;

  2. Public provide of polytops; 3. Public provide of faces;

4. Public provide of ribs.
.Фазовий объектларни тасвирлаш учун бу ерда қуйидаги элементлар ишлатилади: нуқта, тўғри чизиқ кесмалари (векторлар), синиқ чизиқлар, полигонлар, полигонал сиртлар

.

  • Полигонал тўр - бу фазовий объектни тасвирловчи ўзаро боғлиқ баландликлар, қирралар ва ёқлар (кўпбурчаклар) тўплами.

  • Нуқталар (учлар) қирралар билан туташтирилади, кўпбурчаклар эса учлар ва қирралар билан ифодаланади.

  • Полигонал тўрларни қуришни 3-та усули мавжуд.

1 усул. Кўпбурчакларни ошкора бериш

  • Ҳар бир кўпбурчак унинг учлари координаталари билан берилади, яъни

P=((X1,Y1,Z1),(X2,Y2,Z2),…(Xn,Yn,Zn)).

  • Кўпбурчакни ифодаловчи (аниқловчи) учлар кетма кет сақланади ва қирралар билан туташтирилади, шу жумладан охирги ва биринчи учлар ҳам.

  • Ҳар бир алоҳида кўпбурчак учун бу усул албатта самарали (қулай), аммо умумий учларни координаталарини такроран сақлаш эвазига полиганал тўр хотирада кўп жойни эгаллайди.

2 усул. Кўпбурчакларни учлар рўйхатидаги кўрсаткичлари ёрдамида (орқали) бериш

  • Бу ҳолда полиганал тўрнинг ҳар бир учи учлар рўйхатида бир марта сақланади:

V=((Х1,Y1, Z1), (Х2, Y2, Z2),...., (Хn,Yn, Zn)).

  • Кўпбурчак учлар рўйхатидаги (индекс) кўрсаткичлари орқали берилади.

  • Кўпбурчакнинг ҳар бир учи бир марта сақланади ва бу хотира ҳажмини тежашга олиб келади.

  • Аммо умумий қирралар икки мартадан чизилади.

Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish